Свечана академија, поводом прославе јубилеја "200 година православне цркве Светог Николе" и "100 година катедралног храма Светог Николе у Котору", као и "170 година Српског пјевачког друштва "Јединство", одржана је синоћ је у которском Културном центру.

Академији су уз бројна свештена лица и личности из јавног живота, присуствовали митрополит црногорско приморски Амфилохије, владика херцеговачки Григорије, умировљени владика Атанасије Јевтић, изасланик предсједника Србије Млађен Ђорђевић, српски привредник и добротвор Војин Лазаревић, предсједник ДСС др Ранко Кадић и градоначелница Котора Марија Ћатовић. У поздравној ријечи предсједник Српске православне црквене општине Котор Владимир Липовац, подсјетио је да је током прошле године храм обновљен, "када је засијао у свом пуном сјају захваљујући првенствено великом донатору породици Лазаревић.

"Данас обновљени храм Светог Николе заједно са црквом Светог Луке, Српским палацом, у којој се налази Музичка школа и кућом Ломбардића, у којој су боравили Свети Петар Цетињски и владика Петар II Петровић Његош, заокружују један диван которски трг, некада не без разлога назван Пјаца Грека. Жеља нам је да саборни катедрални храм Светог Николе буде симбол наше љубави и слоге у којем ће православни вјерници упућивати своје молитве Свевишњем Богу и да буде стјециште свих људи добре воље", казао је Липовац.

Предсједник Српског пјевачког друштва "Јединство" Војин Лазаревић, навео је да су се кроз живот и историју "Јединства" провлачиле као каква благотворна нит непрекидно четири линије".
"Стална борба за очување вјере и особености, настојање да се подигне културни ниво , борба за ослобођење и уједињење Словена и борба и настојање да се очувају односи свих конфесија у Котору и Боки. Ништа од овог није било лако јер сопствена и туђа прошлост су правиле препреке, без обзира да ли је иза њих стајала Венеција, Османлијска царевина или неки други крупан интерес", казао је Лазаревић. Он је додао да је историја "Јединства" понос и прошлост српског живља у Боки, заједничка нада и вјера свих народа Боке и Далмације и људи на Јадранској обали "још из оних времена владања Млетачке републике и Аустро-угарске".

"Јединство" је званично основано 1839. године, мада је забиљежено да је група которских пјеваца организовано испратила до вјечне куће Светог Петра Цетињског у октобру 1830. године. Одлуком Српске православна црквене општине Котор и управе СПД "Јединство", синоћ су додијељења и изванредна признања. Митрополиту Амфилохију за изванредне заслуге за развој цркве и друштва, пароху Момчилу Кривокапићу за пастирски рад и изванредне заслуге у раду цркве и породици Војина Лазаревића за изванредне заслуге на уређењу храма и раду "Јединства".

Српско пјевачко друштво у Котору

Живот СПД "Јединство" можемо пратити кроз три друштвене хронике -"Додатци за повијест СПД у Котору" (сачинио у рукопису Јово Кадија, друштвени секретар, у Котору 9.јулија 1989); "Преглед СПД "Јединства" од његовог постанка до данас 1839-1889" (написао Стево В. Врчевић, друштвени члан) и "Преглед рада СПД "Јединства у Котору од године 1839-1929" (написао Прота Јован В. Бућин, друштвени предсједник).У хроникама се говори о условима у којима су живјели православни Бокељи и њиховој судбинској вези са Црквом. Говорећи о крају француске окупације и уведеном терору према православцима, због отворене агитације у корист Русије са којом је Француска била у рату, хроничар каже: "... Једино састајалиште бијаше им опет Црква. А да оно буде чешће и пред властима оправдано, заведоше по типику манастирско богослужење, у договору са својим свештеником. Сваког дана служило се јутрење, часови, литургија и вечерња.

Пространа и красно уређена Црква св. Николе бијаше увијек пуна побожног народа. За двјема пјевницама пјевали су неколико изучених грађана...". Такође, интересантан је и опис окупљања которских Срба за вријеме Метернихова апсолутизма, као и испраћаја на вјечни починак Светог Петра Цетињског: "...У Котору, неколико виђенијих Срба, трговаца, унајмише засебну собу, за своје састанке, на којима се пјевало и веселило, развијао српски дух и особито учило црквено пјеније. Кад је 18.октобра 1830. г. преминуо црногорски владар, митрополит Петар И, поред свих шиканација аустр.полиције, пође збор которских пјевача на Цетиње, да тужним црквеним попјевкама испрати измучено тијело светог владике, до вјечне куће. При повратку у Котор отворише им се врата аустријске тамнице...".

Ово су докази о зачецима организованог православног пјевања и прије званичне регистрације Друштва. У међувремену, стекли су се нови услови за легализацију дјелатности - которски трговци саградили су и освештали 1838. године "Српски палац" (непосредно поред Цркве Св. Николе; данас је ту смјештена Музичка школа) на Тргу православља (Рiazza Greca) у циљу окупљања и дружења; исте године, Аустрија је донијела закон о окупљању грађана у циљу бављења културним дјелатностима.

"...Године 1839, которски родољуби православне вјере: Марко Стефановић, Марко Бјеладиновић, Иво Ћирковић, Саво Поповић, Нико Чучак, Томо Матковић, Андрија и Лука Бербер, Петар и Јово Томовић, поп Вуко Поповић, Андрија Ђедовић, Лука Пешикан, Нико Радичевић, Петар Петровић Његуш, предвођени од Трипа Мариновића, истакоше лијепу мисао да оснују пјевачко друштво. По наредби тадашњег окружног поглавара у Котору, друштво се морало ограничити на изучавање само црквеног нотног пјевања. За првог хоровођу узеше капелника војничке музике, Буреша, брата Чеха.

Овај их истрајним радом, великом љубави пјевача за музичку умјетност брзо приправи, тако да су за Божић у Цркви св. Николе испјевали прву литургију на 3 гласа, коју им бијаше на дар послала српско-православна црквена општина у Трсту. Успјех бијаше величанствен, а то се види из пјесме коју је друштву посветио которски капелан и катихета Поповић поп Вуко, велики сабирач народних пјесама, помагач и пријатељ Караџића Вука. Пјесму је испјевао на црквено-словенском језику..." (у српском преводу гласи: "Високопоштованом Сабраном Друштву Музичког Пјевања - Сонет... У Котору 25.децембра 1839. по српс. ...").
З.августа 1840. одборници саставише Правила по којима ће се Друштво управљати. "... Према истом, сваки члан плаћао је мјесечно четири цванцике за плату хоровође и остале трошкове..." (Истакнимо чл. 3. који каже: "ЧЛАНОМ ДРУШТВА МОЖЕ ПОСТАТИ СВАКИ ПОШТЕН И РОДОЉУБИВ ГРАЂАНИН."!).

Извор:http://in4s.net