Цетиње, 26. фебруара 2009. г. - Неколико невладиних организација, уз подршку градоначелника Цетиња, објављује јавности Црне Горе да ће у недјељу, 1. марта 2009.г., присуствовати уласку рашчињених, и од Цркве одлучених, бивших свештеника, у цркву Светог Јована Крститеља у Бајицама. Ово све под оправдањем држања помена учесницима Божићног устанка из 1919.г. Најавом оваквог поступка, умјесто наводне молитве за душе упокојених предака, уствари се оглашава и најављује чињење неколико незаконитих дјела, за која ћемо сматрати одговорним све горе наведене учеснике у окупљању у Бајицама.

Свим часним ратницима из прошлости свака почаст. Молитва за покој њихових душа, у Митрополији Црногорско-приморској не престаје. Међутим, не схватамо, какве везе има сјећање на преминуле, са групом антицрквених лица, која су најавила још један, насилан улазак у Бајичку цркву? Скрећемо пажњу свим надлежним институцијама Црне Горе, да Митрополија Црногорско-приморска већ осам година чека коначан суд црногорског судства по питању првог, у каснијем дугом и жалосном низу обијања браве и провала у цркву у Бајицама. Док ово саопштавамо, кључ од цркве је код нашег црквењака, полиција је о томе обавјештена, и не видимо како ће поменута господа своју најаву остварити, осим ако опет не оштете постојећу браву и провале врата?

Са великом пажњом посматраћемо понашање полиције и тужилаштва, јер ће овога пута, околности насиља над правом (црквеним и земаљским), бити кристално јасне и свима видљиве. Брава цркве у Бајицама, јесте физички мала, али она данас отвара одговор на питања - имамо ли правде у овој држави, и да ли постоји ишта веће и светије у одређивању понашања црногорских грађана од нечије жеље да нешто има, или нечијег осјећаја да може и треба да врши неку радњу? Изван џунгли и пустиња, у цивилизованом свијету, у правно уређеном друштву, постоје институције имовине, мирне државине, нечијег радног мјеста, права неке институције да сама, у складу са својим законима, одреди нечије радне квалификативе, и коначно полиција, која не може а да не зна, ко има право да у некој службеној просторији носи униформу, дрес или одежду, а коме је то право изричито забрањено.

Нека Црна Гора, сада у Бајицама, покаже да ли постоји као држава, или је она само нека емоција у душама нас, који међусобно живимо без правде и закона.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ