Нови руски Патријарх је Митрополит смољенски и калињинградски Кирил. Чланови техничке комисије на челу са њеним предсједником Митрополитом јекатеринодарским и кубанским Исидором пребројали су преко 700 гласачких листића и објавили да је шеснаести Патријарх московски и све Русије Митрополит смољенски и калињинградски Кирил. Шеснаести Патријарх московски и све Русије изабран је тајним гласањем.

На засједању Помјесног сабора 27. јануара Митрополит мински и слуцки Филарет, Егзарх цијеле Белорусије, објавио је да повлачи своју кандидатуру у корист Патријарашког мјестобљуститеља, тако да је избор обављен између два кандидата: Митрополита смољенског и калињинградског Кирила (Патријарашког мјестобљуститеља) и Митрополита калушког и боровског Климента.

Митрополит Филарет је истакао да је доста размишљао о своjој одлуци и захвалио је сабраћи архијерејима за указано му повјерење. “Ми смо обавезни да се консолидујемо пред избором Патријарха”, казао је он. Митрополит Филарет је изразио жељу да Сабор буде свједочанство јединства епископата, свештенства и мирјана у Духу Светоме.

Биографија:

Митрополит Кирил (Владимир Михаилович Гундјајев) рођен је 20. новембра 1946. године у Лењинграду, у породици свештеника. Завршивиши средњу школу уписао је Лењинградску духовну богословију, a затим 1967. године Лењинградску духовну академију.

У априлу 1969. године Митрополит лењинградски и новгородски Никодим га је замонашио под именом Кирил. У јуну исте године добио је чин јеромонаха. Тада је са одличним успјехом завршио Академију и остао да ради на њој као предавач. Предавао је догматско богословље. У то вријеме 1970-1971 био је и лични секретар Митрополита лењинградског и новгородског Никодима. Септембра 1971. г. отац Кирил је добио чин архимандрита и назначен је за представника Московске патријаршије при Свјетском савјету цркава у Женеви. Од 1974. дo 1984. године био је ректор Лењинградске духовне академије и богословије. 14. марта 1976. године рукоположен је за Епископа виборшког, викара Лењинградске епархије.

Владика Кирил је активно учествовао у спољној дјелатности Московске патријаршије. Био је замјеник патријарашког егзарха Западне Европе. 2. септембра 1977. Владика Кирил је добио чин Архиепископа. 1978. г. ступио је на дужност замјеника предсједника Одјела спољних црквених веза. Осим тога, добио је дужност да управља приходима Патријаршије у Финској. Такође је био члан Комисије Светог синода за питања хришћанског јединства. 1988. г. постао је Архиепископ смољенски и калињинградски. 1989. г.одлуком Светог Синода РПЦ назначен је за предсједника Одјела спољних црквених веза Московске Патријашије и стални члан Светог синода РПЦ. Као предсједник Одјела, отац Кирил је учествовао у припреми закона "О слободи вјероисповјести" (1990) и "О слободи савјести и о религиозним удружењима"(1997).

25. фебраара 1991. г. указом Патријарха московског и све Русије Алексија Другог Архиепископ Кирил је произведен у чин Митрополита. 1993. г. Митрополит Кирил је био иницијатор стварања Свјетског руског народног сабора. Члан је савјета Комисије за државне награде у области књижевности.

Митрополит Кирил је аутор више од 600 публикација и реферата и низа књига, почасни је члан руских и иностраних академија. Митропилит Кирил је оснивач и водитељ емисије "Слово пастира", која се од 1994. г. приказује на Првом руском каналу. Јерарх је добитник награда Руске православне цркве: Ордена Преподобног Сергија Радоњешког првог и другог степена, ордена светог равноапостолног кнеза Владимира другог стпепена, светог благовјерног кнеза Данила Московског првог степена, светог Инокентија другог степена, светога Алексија Московског другог степена и такође низа ордена Помијесних православних цркава.

Такође је удостојен и многих државних награда, не само руских него и иностраних. У августу 1993. г. уручена му је међународна Ловијска награда за мир, којом се једном у три године награђују друштвени или црквени дјелатници, који су дали нарочит допринос за јачање мира. 1993, 2000, 2001 и 2003. г. Митрополит је проглашен за "човјека године" из области религије, по верзији Московског биографског института. Одлуком Руске палате личности "за посебне заслуге пред Отаџбином у духовном развоју" Митрополит Кирил је удостојен звања почасног грађанина Русије.