Оснивањем неких нових избјегличких удружења у Србији уз помоћ Српског демократског форума, хрватска Влада покушава да вјешто прикрије своју дугогодишњу дјелатност за спречавање повратка српских избјеглица у Хрватску. Преко таквих организација покушава се прикривање отимачине српске имовине. То је био узрок што на недавном сусрету представника избјегличких организација и Владе Хрватске није било правог разговора.

Ово су тврдње које су се чуле у сриједу 24. децембра у Међународном прес центру у Београду на конференцији за штампу. Тема разговора била је ''Како спријечити манипулације са избјегличком популацијом''. Сусрет са новинарима организовала је Координација избјегличких удружења Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине. Новинарима су се обратили Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске и предсједник Координације, мр Миле Дакић, предсједник Удружења за помоћ избјеглим Србима из Хрватске, Раде Матијаш, предсједник Управног одбора Демократске иницијативе за Книн и мр Душан Ећимовић, предсједник Управног одбора Друштва за мир, развој и екологију.

Иако бројна избјегличка удружења постоје десетак - петнаест година и за све вријеме су заступала аутентичне избјегличке интересе, хрватска Влада покушава да их избјегне када се разговара са избјеглицама. Умјесто тога, уз помоћ Српског демократског форума, формирају се и признају као легитимни саговорници нова избјегличка удружења. Њихов рад се финансира из буџета хрватске Владе, а њихови представници говоре оно што одговара хрватској влади.

У међувремену све се ради да се отежа повратак избјеглица на њихова имања и да им се отме имовина. А онима који су се вратили отежава се опстанак.

Хрватска држава покушава да протури законе по којима се Србима одузима земља која је у њиховом власништву. То се покушава урадити и Законом о пољопривредном земљишту чије су одредбе у супротности чак и са Уставом Хрватске. А ако су се Срби вратили на своја имања и своја села на све могуће начине се покушава да им се отежа живот. Тако се њихова села и цијели атари проглашавају ловиштима, а ловишта продају приватницима. Има општина у којима у општинским органима није запослен ни један Србин.