Цетиње, 14. март 2008.г. - Злонамјерна је, најблаже речено, гебелсовски - пропагандистичка изјава директора Управе за некретнине Мића Орландића по којој је наводно Митрополит Црногорско приморски Амфилохије власник „ ... 35 некретнина у Подгорици, сувласник 15 а у катастарским књигама уписан је и као корисник...“.

Једино материјално богатство Митрополита Амфилохије су десетак хиљада књига на разним језицима, богослужбене одежде са понеким крстом и панагијом (све мање - више поклони), које ће као и његови часни претходници оставити својим насљедницима на трону Св. Петра, а уз то и понека црна мантија и камилавка (оно што не подере до смрти оставља својим цетињским поповима и калуђерима). Своју очевину у Морачи оставио је својој браћи. Ово би се мирне душе могло урачунати као његово завјештање - тестамент потомству, пред Богом и људима.

Уз то, нека је свима на знање, Митрополит Амфилохије никада није био у Дирекцији за некретнине, нити је од било кога тражио уписивање непокретности на властито име, а његова брига за законит упис црквене имовине на правог и стварног власника – Митрополију црногорско приморску – рачунао је, не може му се приписати у гријех.

С тим у вези указујемо да уредност уписаних правних стања у катастру непокретности није у надлежности Митрополита Црногорско-приморског, већ одговорних људи у тој Управи, а прије свега самог директора. Какво је стање уписа у тој евиденцији најбоље илуструје податак да је и Дворска црква коју је краљ Никола подигао на Крушевцу у Подгорици била уписана као џамија, Црква у колашинским Пољима као вакуф, манастири на Скадарском језеру такође као добра вакуфска, али и претежан број храмова имао је и има сасвим неодговарајући власнички третман у катастарским књигама. Највећим дијелом за то је крив антицрквени систем послије Другог свјетског рата, тадашња разореност црквене организације као и црквено незнавени људи у катастру који су уписивали, нарочито приликом новијих снимања и премјера, свакакве називе. Нажалост, г. Орландићу, старом марксисти, чак су и марксистички закони и уписи из 1958-1962 превише оставили Цркви, па их он ево преправља, овог пута надахнут ''аутокефалном'' (својеглавом, самовољном) идеологијом. У нормалним правним државама то спада у криминал. Судећи по понашању г. Орландића и његових потчињених на Цетињу и другдје, овдје код нас изгледа да то спада у државни пројекат.

Сигурни смо, међутим, да директор Управе за некретнине зна да је Митрополија Црногорско - приморска истински власник имовине Православне Цркве на овом простору, без обзира на форму уписаности у катастарској евиденцији. Као што посљедња неписмена баба у Црној Гори зна да је црковно и кумовско светиња, и да његово отимање навлачи проклетство. Ствар је његове савјести што могуће погрешне уписе у тој евиденцији злоупотребљава на начин што износи гнусну лаж о наводном огромном власништву Митрополитовом над непокретностима у Црној Гори.

Вјерујемо да би било боље и Црној Гори и Цркви у њој да директор Управе за некретнине уложи напор да устроји евиденцију о непокретностима на законит и тачан начин него што се јавно служи неистинама на рачун православног Митрополита Црногорско-приморског.

Из Митрополије Црногорско - приморске