Цетиње, 09. марта (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије данас се отвореним писмом обратио предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу и предсједнику Владе Црне Горе Милу Ђукановићу. Писмо Високопреосвећеног Владике Амфилохија гласи:

Поштовани господине Предсједниче,

Обраћамо Вам се поводом посљедњег иступања Предсједника Скупштине Црне Горе г. Ранка Кривокапића, који као највиши функционер законодавне власти у Црној Гори, крши све принципе секуларног друштва, покушавајући да са политичке позиције одреди својински статус црквеној имовини и позива преко медија да се црквена имовина узме од Цркве, без суда и пресуде, и преда једној невладиној организацији. Да невоља буде већа, буквално истих дана када смо чули ове изјаве, извјештени смо о насилним поступцима у престоници Цетиње, по питању зграде Црквеног Суда, простора Владичине баште испред Цетињског манастира, као и противзаконитог третмана црквене имовине у девет катастарских општина, на подручју града Цетиња. Исто безакоње раније се десило са манастиром Златица у Подгорици. Тражимо Ваше јавно изјашњавање на тему ове нимало случајне синхронизованости поменутих изјава и незаконитих радњи, када је ријеч о свим напријед наведеним питањима:

1. У случају манастира Златица умјесто Митрополије Црногорско-приморске прво је уписано “Добро цркве Дољани“ са својством власника, а након тога, у обновљеном поступку, тај манастир је уписан као државна својина!

2. Такође, као противправне препознајемо, посљедње активности Управе за некретнине-Подручне јединице Цетиње, која је без сагласности власника непокретности – Цетињског манастира у КО Цетиње I, цјелокупну имовину према Листу непокретности бр.915 КО Цетиње I (у народу позната као Владичина башта) уписала као државну својину – Престоницу Цетиње, док је сам манастир уписан као корисник исте.

3. Незаконит је и закључак исте Управе бр.954-119-УПИ-1572/07 од 21.2.2008.г. око наводних исправки грешака у катастру непокретности у следећим листовима непокретности: КО Цетиње I ЛН бр. 14, 57,316,742,915,1437 и 1457; КО Цетиње II ЛН. бр. 25 и 55; КО Цеклин ЛН бр. 14; КО Чуковићи ЛН бр. 128 и 236; КО Добрско село ЛН бр. 175; КО Друшићи ЛН бр. 137; КО Грађани ЛН бр. 109; КО Конак ЛН бр. 102; КО Љуботињ ЛН бр. 684; КО Метеризи ЛН бр. 88; КО Његуши ЛН бр. 130; КО Превлака ЛН бр. 59; КО Ријечани ЛН бр. 99; КО Ријека Црнојевића ЛН бр. 142, којим је на захтјев пуномоћника самозване цркве (тзв. ЦПЦ) избрисала законитог и вјековног власника – Митрополију Црногорско-приморску – на храмовима и другом непокретним добрима у цетињској општини и, умјесто власника, црквена добра уписала на непостојеће носиоце својинског права – поједине храмове.

4. Дана 6. марта ове године, управа Престонице Цетиње упутила је захтјев Митрополији Црногорско-приморској, да до 1. јула ове године исели Цетињску богословију из зграде Црквеног Суда-Конзисторије, јер је наводно ријеч о општинском објекту. Не улазећи, овом приликом, у околности под којима је зграда Конзисторије уписана на општину (а поуздано знамо да никад није вршена формална национализација ове зграде), ми посједујемо документа да је иста саграђена 1938.г., као објекат за Црквени Суд и Епархијски Управни Одбор Митрополије, те да су њени послијератни корисници који су је насилно запосјели (међу којима се једно вријеме налазио и општински комунистички комитет!), годинама за њено коришћење плаћали најамнину Цркви. Исто тако, посједујемо документа да је Цетињској Богословији послије Другог Свјетског Рата забрањен рад, и одузета зграда Биљарде на Цетињу. Није ли данас била прилика да се макар почне цивилизован дијалог о томе да ли је Црквени Суд – црквена зграда, и како да држава одужи свој дуг према Богословији, а не да нам се шаље допис писан маниром аката којима нијесу вршене чак ни најгоре послијератне отимачине?

Једна од основних фунција Закона о државном премјеру и катастру непокретности је усклађеност правног и фактичког стања у домену својинских односа на непокретностима, а све уз стриктно поштовање начела: уписа, легалитета, поузданости, првјенства и сл. Поступајући на наведени начин, орган Управе за некретнине не само да је повриједио начела која га тим законом обавезују, већ је повриједио основно уставно начело о одвојености Цркве и државе. Ако је, наиме, Црква одвојена од државе и ако Црква има слободу „вјерских послова“ (чл. 14. Устава), не може имати власт било који државни орган да самовласно даје имена носиоцима својинских права у оквиру Цркве („вјерске заједнице“, како то Устав уопштено саопштава), а понајмање права за то има Управа за некретнине. Својства одређења правних лица у оквиру Цркве (као носилаца права својине и других сходних права) је ствар организације Цркве, а не ствар нахођења државних органа.

Нажалост, ово безакоње има своју „предисторију“ али и сталну подршку у политичкој активности дијела носилаца највећих државних функција, који нескривено заговарају ратни обрачун са Митрополијом Црногорско приморском, у чему, свакако, предњачи предсједник Скупштине. Ако се има у виду да је први човјек Управе за некретнине одани приврженик такве антицрквене идеологије, постаје јасно да је на дјелу опасна злоупотреба државне моћи у ускостраначке интересе, која у коначном никоме добра донијети не може.

Забринут сам и тужан због свих могућих посљедица противправног насиља које се ових дана врши над Православном Црквом Христовом у Црној Гори. Тешко је раздвојити шта је од чега, по наше друштво, опасније. Да ли само безакоње, атак на црквену имовину, које се одвија у појединим општинским и катастарским управама у Црној Гори, или изјаве са највиших државних адреса, и њихов медијски третман, које подржавају и најављују насилнички и нецивилизован однос према Цркви?

Пошто нам није ни на крај памети да овакве поступке толеришемо (ни као Црква, ни као слободни грађани), а дубоко вјерујемо да Ваша државна позиција, и Ваше схватање земаљске правде имају компетенцију и снагу, да управо оглашавањем у јавности, препознате проблем и спријечите његово даље ширење.

Очекујемо од Вас да, са најодговорније позиције у држави, институционално обезбједите правну и имовинску сигурност Митрополије Црногорско-приморске и тиме сачувате, пријеко потребни, грађански мир у Црној Гори и не дозволите да се она претвори у бесудну земљу.

У нади да ћете предузети све законске кораке да се хитно стави тачка на ово незапамћено безакоње у историји Црне Горе и било ког цивилизованог друштва, остајемо с поштовањем,

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

+АМФИЛОХИЈЕ