Дио интервјуа Његове Светости Патријарха Московског и цијеле Русије Алексеја Другог датог београдском "Блицу"

  • Наслов: intervju
  • Година: 2008
  • Величина: 4:12 минута (742.95 КБ)
  • Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

Дио интервјуа Његове Светости Патријарха Московског и цијеле Русије Алексеја Другог датог београдском "Блицу" у ком је истакнута подршка наставку преговора за очување Космета и Митрополији Црногорско-приморској која брани јединство и канонске темеље Православне Цркве у Црној Гори.

Косовске Светиње нису за политичку трговину

Наставак преговора о решењу статуса Косова и Метохије једини је начин да се избегну нове трагедије, оцењује у ексклузивном интервјуу за „Блиц“ патријарх московски и целе Русије Алексије ИИ, који је већ много пута устао у одбрану српског и неалбанског живља у покрајини. Више пута сте указивали на тежак положај српског и другог неалбанског становништва на Косову. Приштина ипак, без обзира на све преговарачке напоре и разне предлоге из Београда, саопштава да ће прогласити независност. Зашто је опасан такав развој догађаја?

- На велику жалост, проблем Косова покушавају да реше не узимајући у обзир тежње народа који одвајкада тамо живе. Ставови неких политичких снага и унутар региона и ван њега често су потпуно неаргументовани. Притом информације говоре о страдањима избеглица, о скрнављењу светиња. То никога не може да остави равнодушним. Мало ко обраћа пажњу на то да су косовске светиње непроцењиве за српски народ и да не могу бити монета за поткусуривање у политичкој трговини. То се мора имати на уму у даљем току преговора, чији је наставак једини начин да се избегну нове трагедије, нове неправде. Свако једнострано решење може да уздрма и без тога крхки мир.

Познат вам је спор између Српске и непризнате Македонске православне цркве. Види ли се излаз из њега?

- За нас је очигледно да је једини излаз из тешке ситуације између Српске и непризнате Македонске православне цркве обнова братских преговора међу њима на бази поштовања светих канона Цркве. Притом обе стране не треба да траже једнострану корист, већ да полазе из заједничке добробити Цркве, показујући максималну толеранцију и осетљивост да би саслушале и боље разумеле једна другу. Управо тако смо ми недавно обновили јединство са Руском црквом у иностранству, до којег нисмо стигли преко ноћи, него постепено, стрпљиво и у духу братске љубави решавајући неслагања и недоумице, нагомилане током дугих година поделе. Ослањајући се на то искуство, Руска православна црква је спремна да на све начине допринесе дијалогу за решење македонског питања, не одбијајући да, ако затреба, пружи помоћ.

Верници СПЦ наилазе на тешкоће у Црној Гори, изазване деловањем непризнате Црногорске цркве. Може ли РПЦ да помогне да се тај проблем реши?

- За ефикасно супротстављање расколима важан је пре свега солидаран став помесних православних цркава према том злу. Зато Руска православна црква безусловно осуђује деловање расколника у Црној Гори и подржава високопреосвештаног митрополита црногорско-приморског Амфилохија, свештенство, монаштво и паству поверене му епархије, који бране јединство и канонске темеље Цркве. Ми такође позивамо државне власти Републике Црне Горе да обезбеде заштити верника канонске цркве од противправног деловања антицрквених снага.

Можете ли да прокоментаришете документ из Равене који је дигао много прашине?

- Као што је познато, тај документ назван „Еклезиолошке и канонске последице сакраменталне природе Цркве. Црквена комуникација, саборност и власт“ усвојен је на заседању Мешовите међународне комисије за богословски дијалог између Католичке цркве и православних цркава, на којем представници наше Цркве нису учествовали. Тај сусрет је протекао у знаку инцидента због којег је делегација РПЦ морала да напусти заседање комисије. Из непознатог разлога у Равену су дошли представници тзв. Естонске апостолне православне цркве, коју је 1996. формирао Константинопољски патријархат на канонској територији Московског патријархата. Њихово присуство на сусрету је онемогућило наше учешће на њему. Испада да је прашину дигао не толико документ усвојен у Равени, колико овај непријатан случај. Међутим, ми имамо озбиљне примедбе и на садржај документа. Конкретно, у његовом 39. параграфу каже се да су после раскола између Истока и Запада 1054, „који је учинио немогућим сазивање васељенских сабора у строгом смислу речи“, обе цркве наставиле да сазивају саборе у кризним ситуацијама. „На тим саборима присуствовали су епископи помесних цркава повезаних са Римским престолом и, мада се то друкчије схватало, повезаних с Константинопољским престолом“, наводи се у том параграфу. У параграфу се јасно исказује мисао да у хришћанском свету постоје два једнака центра - Рим и Константинопољ, али ми добро знамо да значај Константинопољске катедре за Православну цркву није идентичан ономе што је Римски трон за католике. Стиче се утисак да документ нуди принципијелно нов модел црквеног уређења, с чиме наша Црква не може да се сложи. Зато је јасно да је у одсуству делегације РПЦ на сусрету у Равени било знатно лакше унети поменуту одредбу у документ. Штавише, сумњамо да је инцидент с позивом представника „Естонске апостолске православне цркве“ специјално испровоциран да би се Московски патријархат привремено искључио из дијалога. Тако, услед наведених аргумената - неучествовања наше делегације на сусрету у Равени и више него спорног садржаја тамо усвојеног документа - РПЦ задржава право да га не призна као израз става свих православаца у дијалогу с Католичком црквом.

Можете ли да упутите поруку подршке српским верницима у тренутку болести патријарха српског Павла?

- Слабост која је обузела светог патријарха Павла је тешка проба за читав српски народ, који је у речи и делу свог првосветитеља увек налазио поуздани морални оријентир и сигурну духовну подршку. Његова светост има мноштво поштовалаца и у РПЦ. Уздајући се у милост Божју, ми се с нашом браћом по вери усрдно молимо за оздрављење патријарха Павла и за његову снагу и дуговечност. Нека милосрдни Господ по молитвама Његове Пречисте Мајке чува у миру и процвату Српску православну цркву и многострадални српски православни народ.

Аутор: Тања Васиљевић