У Јован Долу молитвено прослављен празник Зачећа Светог Јована Крститеља, слава ктиторске породице Никчевић

У острошком скиту Јован Долу код Никшића, посвећеном Светом Јовану Криститељу, молитвено је прослављен празник његовог Зачећа, у петак 6. октобра 2017. љета Господњег, у нашем народу познатији као Јовањдан Пјешивачки, крсна слава ктиторске породице Никчевић, која је манастиру Острогу прије двадесетак година завјештала земљу гдје се налази скит.

Светом Литургијом у цркви посвећеној Рођењу Светог Јована Крститеља началствовао је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски, а саслуживала су му сабраћа острошке обитељи јеромонаси Сергије и Јеротеј и јерођакон Роман.

Одговарале су монахиње из манастира Светог Луке у Никшићкој Жупи, које су са игуманијом Ефимијом Никчевић присуствовале овом сабрању.

Бројно монаштво и вјерни народ, свечари и гости породице Никчевић присуствовали су евхаристијском сабрању, а током богослужења узношене су молитве за живе и упокојене чланове ктиторске породице, али и за све данашње свечаре и вјерни народ.

Прије причешћивања вјерног народа сабранима се ријечима бесједе обратио о. Радомир, који је подсјетио на јеванђељске ријечи Светог апостола Луке о зачећу и рођењу Светог Јована Крститеља, за кога Господ каже да је највећи рођени од жене.

Он је подсјетио да се отац Светог Јована, Свети пророк Захарија, осим у овој причи помиње и приликом Ваведења Пресвете Богородице, али и као једини првосвештеник који је препознао Христа.

-Није случајно што се ова јеванђељска прича налази на самом почетку Јеванђеља од Луке, јер са овом причом отвара се каснији догађај када Богородица од истог Арханђела Гаврила, који се јавио Захарију, јавља се и Марији и њеном мужу Јосифу. Чудесан арханђел кога Господ шаље да роду људском благовијести спасење - казао је о. Радомир и казао да је све то увод у Рођење Господа Исуса Христа и Његов улазак у матицу људског живота.

О. Радомир је подсјетио да су мајка Светог Јована Крститеља, Јелисавета, и Пресвета Богородица биле у сродству, јер су им мајке биле сестре. Додао је да је Свети Јован крај старозавјетних пророка и почетак Новог завјета.

- Све што је везано за Светог Јована, од његовог зачећа до страшне смрти, све је чудесно и за наш ум и за људску логику потпуно непојмљиво. Како је појмљиво да стара усахла утроба роди сина? Како је појмљиво да Захарију убију Иродови војници када су хтјели да убију његово чедо од годину и по дана и када се Јелисавета чудесно сакрила у шуми гдје се отворила стијена и она се сакрила са дјететом, а војници бијесни убили праведног Захарију испред олтара? Зар има логике да страда праведник Божији, првосвештеник испред олтара? Зар људска логика може то да оправда? - питао се о. Радомир и додао да је Захаријина смрт најавила страдање сина Јована који као дјечак расте у пустињи, благовијести Христа и зове народ на покајање.

Свети Јован је, према ријечима о. Радомира био другачији од свега онога што су Јевреји до тада могли да виде.

-Умјесто надмених пророка, књижевника, оних који у своје име говоре, фарисеја и првосвештеника тог времена, он зове народ на покајање, а сам живи у покајању. Он страда на најбруталнији начоин по жељи блуднице и његова глава на тањиру се износи пред блудницу међу пијаном масом и разулареним незнабошцима. Ко би рекао да има логике? Али он је до краја свог живота испуњавао оно што је било његово призвање и он је посљедњи старозавјетни и један од првих мученика за Христа - казао је он и додао да је велики благослов што се као крсна слава слави Свети Јован кога је Господ прославио.

Након причешћивања вјерних саслужитељи су благосиљали и пререзали славске колаче које су у славу Божију, а у част крсне славе празника Зачећа Светог Јована Крститеља принијели чланови породице Никчевић и други свечари.

У име острошког монаштва о. Радомиру, мати Ефимији, брату Пеђи Вукићевићу и осталим свечарима честитао је о. Сергије.

На манастирском гробљу одслужен је мали помен упокојеним члановима породице Никчевић чији земни остаци почивају у острошком скиту.

Заједничарење је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила породица о. Радомира Никчевића заједно са острошком братијом која се подвизава у Јован Долу.