Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у понедјељак 11. септембра 2017, када се наша Црква молитвено сјећа Усјековања главе Светог Јована Крститеља, Свету Архијерејску Литургију на темељима старе цркве на Самограду.

Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије: протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, јереј Зоран Бубања, парох павинопољски, јереј Слободан Радојевић, парох рожајски, јереј Бојан Радуновић, парох горње-полимско гусињски, отац Николај, игуман манастира Златеш и јерођакон Сава Вукајловић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Вјерном народу, који се поводом данашњег великог празника, сабрао из околних мјеста ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.

Освештан је и преломљен славски колач, који је поводом храмовне славе древне светиње, која датира из четвртог вијека, припремило сестринство манастира Самограда са настојатељицом манастира, монахињом Епистимом.

Црква је откривена приликом археолошких ископавања 2013. године, рестаурирана је и конзервирана до нивоа дозвољеног пројектом Завода за заштиту споменика културе и Министарства културе.

Самоград датира из раног хришћанског периода (IV - VI век нове ере). То је јединствен манастирски простор на којем се налазе остаци зидина двије цркве, од којих је једна из ранохришћанског периода, а друга саборног типа, очигледно моравског стила из периода Немањића. Манастирски простор обухвата 1,2 хектара, терасастог облика у три нивоа, а окружен је са седам стијена (кликова) који се уздижу у висину од 40 до 80 метара, правилно распоређених у круг. Видни су остаци бедема између кликова. У неким документима се још назива седмоклики град или камен-град. Помиње се податак да је Самоград био јак духовни културни и економски центар све до најезде Османлија када је по неким подацима похаран и спаљен 1452-1454. године.

Манастир Самоград je посвећен Свeтом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону.