У манастиру Стањевићи код Будве, који ће наредне 2018. године прославити 680 година постојања, у навечерје празника Успење Пресвете Богородице, 27. августа је, у организацији Митрополије црногорско-приморске и СО Будва одржано добротворно вече.

Обраћајући се многобројним гостима, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије је рекао да је ова древна светиња оставила дубоки траг у нашој историји.

„Посвећена је Светој Тројици, а треба казати да је светотројична сва њена историја. У знаку је тројичности и по три лозе које су овдје владале: Црнојевића, Лазаревића и Петровића", рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да се та тројичност види и у трима горама.

„Прва гора је Румија, а Румија значи хришћанка. На њој је обновљен храм исто тако Свете Тројице, онај који је срушен 1571. Друга је гора Ловћен, која је сада понижена и згажена, али ће дати Бог да и она поново васкрсне. Ту је Ловћенски Тајновидац који је ухапшен, али даће Бог, вратиће се он из тамнице у своју црквицу коју је посветио свом стрицу Светом Петру Цетињском. А онда и ова гора Ђурђевац. Три горе у име Свете Тројице и овдје храм Свете Тројице, Бога љубави који грли собом све и сва и призива све и сва на истинску обнову, не само нас него сав свијет читаво човјечанство. Зато сам радостан за ово вече, али и за све оно што је ова светиња одиграла у току 680 година и за све што ће одиграти у следећих 600 година", казао је Митрополит Амфилохије.

Градоначелник Будве Драган Краповић казао је да је све оно што се догађало под сводовима овог манастира у протеклих скоро седам вјекова дио наше историје и културе.

„Зато нас ове зидине додатно обавезују", рекао је Краповић и обећао несебичну помоћ Општине Будва довршетку обнове манастира и обиљежавању великог јубилеја наредне године.

Гостима се бесједом на тему „Црнојевићи - столп и украс Зете и Приморја" обратио сабрат манастира Стањевићи монах др Павле Кондић.

У програму су учествовали и чланови подгоричког Црквеног хора „Свети апостол Марко" под управом Јелене Радовић, а модератор програма био је протојереј Никола Пејовић.

Рајо Војиновић