Вече посвећено Светом Кирилу Солунском на Тргу од ћирилице

Ријечи Светог Јустина Ћелијског да „Просветитеља нема без светитеља“, поновљене су синоћ на вечери посвећеној Светима Ћирилу и Методију у оквиру манифестације „Трг од ћирилице“, и основна су порука овог духовно-књижевног сабрања.

О словенским просветитељима су говорили протојереј-ставрофор Сергеј Гутков, професор и васпитач у Кузбанској богословији у Новокузњецку (Сибир, РПЦ) и др Зорица Никитовић, професор Универзитета у Бања Луци а на почетку вечери приказан је руски филм о Светим Кирилу и Методију.

Свештеник Гутков је подсјетио на то да се Литургија на словенском језику у старој Русији, почела служити захваљујући Светом Ћирилу Солунском.

„Свети Ћирило је из Крима понио дио светих моштију Светог Климента и поклонио их Папи Римском Антонију, који је у знак захвалности благословио да Словени служе литургију на свом језику, иако је у то вријеме била на снази тројезична доктрина, која је гласила да богослужење може да се врши само на јеврејском, грчком и латинском језику“, рекао је руски свештеник. Он је додао да поштовање Светих Кирила и Методија у Русији има веома дугу историју, о чему свједочи и фреска из XII вијека у храму Свете Софије у Кијеву, као и књиге из XII вијека које се чувају у библиотеци Успењског сабора у Кремљу. У прилог томе иде и једна од најстаријих црквених служби написаних у Русији, а посвећених управо у част Свете браће Кирила и Методија.

„Иако се Свети Кирило и Методије у Русији поштују као светитељи од давнина, посебно су почели да се прослављају у Русији тек у XIX вијеку“, казао је Гутков и додао да је томе веома допринјело велико учешће Русије у ослобађању балканских земаља. Он је подсјетио да је у то вријеме, у Русији на дан спомена Св. равноапостолних Кирила и Методија,  1863. године установљен и Дан словенске писмености и културе који је прослављан на државном нивоу  што се задржало до данас.

Др Зорица Никитовић, професор Универзитета у Бања Луци је поред Свете браће Кирила и Методија, говорила и о Светом Сави, српском просветитељу, и изразила забринутост по питању очувања српског културног наслијеђа.

„Олаким одрицањем властитог културног наслијеђа, олаким порицањем правих културних вриједности, чији кључеви леже у Средњем вијеку, бојим се да смо изгубили искуство читања сакралне тематике, као и спремност за суочавање са кобним посљедицама наших крупних историјских неспоразума са властитом прошлошћу“, рекла је Никитовић.

Тражећи разлоге настанка погубног порицања сопственог идентитета по српски језик и културу, професорка из Бања Луке се осврнула на дешавања „вијекова политике“, како назива XIX и XX вијек.

„И XIX и XX вијек се одликују неразумијевањем читаве једне епохе. У овим вјековима изгубљен је кључ за разумијевање те прошлости, кључ који се не мање него у друштвено-економској и политичкој историји народа, налазио у његовом духовном остварењу и симболичком језику књижевности“, казала је Нукитовић и додала да „Фрагментарно представљање значаја мисије словенских првоучитеља у филолошкој науци за посљедицу има потискивање и потирање суштине њиховог апостолског подвига“.

Никитовић је рекла да су данашњи ђаци и студенти ускраћени у погледу пружања сазнања о првоучитељима Ћирилу и Методију, и да подаци на које се данас своди њихова биографија, углавном кратак приказ њиховог живота и таксативни приказ њихових дијела те наше светитеље и просветитеље сводимо често на музејске антиквитете.

Професорка је устврдила да би за подухват који су понијели Кирило и Методије, данас било потребно неколико академија наука.

„Словени су посредством њих из културе утемељене на усменом предању ушли у културу утемељену на писмености“, казала је она.

Осврћући се на живот и просветитељски рад Светог Саве, она је казала да се Свети Сава у науци још увијек сврстава у „реформаторско окружење просветитеља XIX вијека, уз Вука и Доситеја, гдје он не припада“, устврдила је професорка Никитовић.

„Сава ту не припада, јер напросто Свети Сава је Свети, а тајну његове светости најбоље су нам објаснили они који су и сами Свети – Преподобни Јустин Ћелијски и Свети Владика Николај“, рекла је она.

„Без Исуса Христа, Свети Сава би заувијек остао Растко Немањић и никада не би постао света и бесмртна савјест српског рода“, наставила је своје излагање др Зорица Никитовић цитирајући аву Јустина који је у својој књизи „Светосавље као философија живота“ објаснио да „Српска историја даје мртву шему Савине личности, величајући га као учитеља и просветитеља, књижевника и архиепископа, али прећуткује које су то стваралачке силе преобразиле Растка Немањића у Светог Саву, а то је Исус Христос“, казала је Никитовић и додала да отуда долазе и ријечи аве Јустина да „Просветитеља нема без светитеља“.

Подсјетивши на Савино дјело од капиталног значаја за српску цркву и државу „Законоправило Светог Саве“, она је казала да је управо то дјело постало кормило за све словенске источне цркве.

„Према изворима, почевши од 1219. године па све до XIX стољећа она је служила као главни правни извор за све словенске цркве“, закључила је др Зорица Никитовић.

Стихове у част солунске браће током ове вечери говорио је пјесник Милан Михајловић из Косовске Митровице.

Од вечерас се „Трг од ћирилице“ са Топле, гдје је у порти храма Светог Спаса и одржано ово вече, преноси на Трг Херцега Стјепана, гдје ће се програм одржавати до завршне вечери 28. августа. Домаћин вечерашњег програма биће Генерални конзулат Републике Србије, а вече ће бити посвећено спомену на српска народна страдања у последњој деценији XX вијека.

 

Оливера Балабан