Његово преосвештенство епископ диоклијски г. Кирило, викар митрополита Амфилохија, служио је Свету архијерејску Литургију на празник Силаска Светог Духа на Апостоле у Цетињском манастиру.

Саслуживали су му свештеници и свештеномонаси цетињског протопрезвитеријата, а поред манастирске пјевнице за вријеме причешћа појали су и полазници најмлађе групе школе вјеронауке са Цетиња.

По влагослову преосвећог владике Кирила бесједу после Јевађеља изговорио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор цетињске богословије.

Отац Гојко је у надахнутом слову говорио о данашњем празнику, истакавши да су Духови један од три најзначајника наше Цркве.

- Да није Педесетнице сва дјела Господња, Његово човјекољубиво оваплоћење, славно Васкрсење и Вазнесење, остали би само спомен на велика дјела једног великог човјека у историји. Празник силаска Светог Духа на Апостоле отворио нам је врата учествовања у тијелу Христовом, којем се причешћујемо кроз Свету Литургију.

Први човјек наше богословије је рекао да је у наше вријеме завладао један неправославни страх од причешћа.

- Прилешће Светим Тајнама управо чини суштину нашег идентитета као Хришћана и не може се назвати Православцем онај који се не причешћује свом Господу.

На крају Литургије бесједом се обратио и началствујући архијереј преосвећени владика Кирило. Он је у контексту празника говорио о савременим изазовима са којима се суочавају Хришћани нашег доба.

- Многи у наше вријеме пробјегавају далекоисточним духовним праксама, медитацијама, јоги и осталим, православљу страним обредима. Такво понашање неспојиво је са вјером и истином која је откривена силом Духа апостолима, са вјером коју на исти начим и ми овдје сабрани вјерујемо.

Владика је очински упозорио на разорно дјеловање вођа таквих секти ткз. гуруа.

- Гуру се од православног духовника празнику је у томе што свог следбеника умјесто Богу приводи самом себи, рекао је преосвећени викар нашег митрополита Амфилохија.

По устаљеној богослужбеној традицији на наставку је служена и вечерња духовска служба у току које су најмлађи од сламе плели вјенчиће, чему су се посебно обрадовали најмлађи Цетињани.