ПРИЈЕСТОНИЦА ЦЕТИЊЕ

СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ИНФРАСТРУКТУРУ

ЦЕТИЊЕ

ПРЕДМЕТ: Примједбе и предлози на Документацију бр. 09/XI-16 за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину

Представници Православне Митрополије Црногорско-Приморске протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох Цетињски и ректор Цетињске богословије, и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета, одазвали су се позиву Секретаријата за одрживи развој и инфраструктуру Пријестонице Цетиње бр. 05-353/16-УПI-14 од 18. новембра 2016. године и 23. новембра у просторијама Секретаријата извршили начелни увид у Документацију бр. 09/XI-16 за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину. Том приликом су се у име Митрополије изјаснили да је неопходно да се изради Елаборат о процјени утицаја на животну средину. Такође, на њихов захтјев им је уручен ЦД на коме се налазила Документација бр. 09/XI-16 за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину.

Након упознавања са Документацијом бр. 09/XI-16 за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину, достављамо Вам сљедеће примједбе и сугестије:

1. У Документацији није наведен правни основ за пројекат чији је објекат ”Измијештање Иконе Богородице Филермоса”, а скраћени назив објекта – ”Икона Богородица Филармоса” (ваљда би требало: Филермоса) у захвату ДУП-УП-а ”Историјско језгро” – Цетиња, блок 10 б и чији је носилац Дирекција за инвестиције и развој Пријестонице Цетиње. Сматрамо да је учињен велики пропуст што у Документацији није наведен правни основ не само за израду предметне Документације него и правни основ за читав пројекат.
2. Назив објекта пројекта ”Измијештање Иконе Богородице Филермоса” се противи логици и здравом разуму. Како измијештање једне хришћанске Светиње као што је Икона Богородице Филермосе може бити објекат?
3. У Документацији за предметни пројекат постоји више назива за пројекат-објекат о коме је ријеч. У Општим информацијама (стр. 16) наведено је да је назив пројекта ”Измијештање Иконе Богородице Филермоса”, а скраћени назив ”Икона Богородица Филармоса”. Међутим, у даљем тексту се користе и други називи што је недопустиво и неприхватљиво. За ауторе Документације, а по свему судећи и ауторе овог пројекта, ријеч је ”о подземном изложбеном простору” (стр. 17), затим, ”о простору за контемплацију Иконе” (стр. 17); ”и капели Филермоса” (стр. 17); ”о објекту посвећеног контемплацији Иконе Богородице Филермосе” (стр. 17); ”о пословном објекту” (стр. 17); ”о адаптацији пећине” (стр. 22); ”о изградњи подземног објекта са билетарницом, канцеларијом, простором за обезбјеђење, два блока тоалета (2 за јавност и 1 за персонал задужен за надзор) и просторијом за разне уређаје” (стр. 27); ”о објекту посвећеног комплилацији Иконе Филермосе” (резиме); ”о изградњи подземног објекта који садржи салу посвећену контемплацији Иконе” (резиме). Дакле, овдје није само питање правог назива овог пројекта-објекта него и намјене оваквог објекта који се назива различитим називима?
4. У Опису локације (стр. 17) се наводи да је Секретаријат за одрживи развој и инфраструктуру Пријестонице Цетиње издао урбанистичко-техничке услове бр. 05-351/16-20 од 19. маја 2016. године за изградњу објекта културе (капела Филермоса) на наведеној локацији. Међутим, у читавој Документацији се не наводи да ли је Министарство културе – Управа за заштиту културних добара издала конзерваторске услове у овом случају? По свему судећи, а закључујемо на основу Документације која нам је достављена, конзерваторски услови за овај пројекат не постоје што представља скандал своје врсте. У напомени Описа локације (стр. 17) наведено је да су у дијелу прилога достављени урбанистичко-технички услови, али није наведено да су достављени и конзерваторски услови Министарства културе – Управе за заштиту културних добара.
5. У Опису локације (стр. 17) наводе се литерарне, а ничим поткријепљене импресије и констатације док се у Микролокацији (стр. 18), поред катастарских података, наводе тачни подаци да су ”улазни отвори и канали Цетињске пећине ступњевито поређани на страни Манастирског крша” те да ”највише леже изнад Манастирског звоника, а најнижи непосредно испод површине”. Тачна је и констатација да Цетињски манастир најближи објекат предметном објекту. На жалост, у даљем тексту Документације се та веома важна чињеница скоро у потпуности игнорише управо због тога да би се скренула пажња не само са штетних утицаја на животну средину којих ће неспорно бити и које аутори Документације стидљиво наводе. Главни проблем постојеће Документације и јесте у томе што прикрива несумњиви штетан утицај предвиђеног објекта на духовну средину и заштићени простор Цетињског манастира. То се у Документацији уочава тако што су аутори тог текста вишекратно понављали читаве истовјетне пасусе са тврдњом ”да објекат неће бити видљив”.
6. Апсурдност и неприхватљивост овог пројекта се огледа у сљедећој констатацији аутора Документације у одјељку Клима и хидрологија (стр. 23): ”Непосредна близина ловћенског масива проузрокује велике кондензације тако да је Цетиње град са скоро највише атмосферских падавина у Европи будући да средња годишња количина падавина износи око 4000 mm воденог талога на сваки метар квадратни земљишта”. Ништа мање запрепашћујућа није ни сљедећа констатација: ”Карактеристика приморских планина је појава комбинованих пећинско-јамских система који кроз своју порозну утробу пропуштају воду до издана на обали, или вруља испод нивоа мора” (стр. 23). Имајући у виду само двије наведене констатације аутора Документације поставља се питање: да ли је наведени простор, изузимајући његову неприхватљивост са становишта сакралности и богослужбене намјене Иконе Богородице Филермосе, примјерен за чување једне Светиње која је проглашена за покретно културно добро?
7. Сагласни смо са констатацијом аутора Документације да ”у широј околини предметног локалитета нема површинских водених токова као ни на самој локацији” (одјељак Апсорпциони капацитет природне средине (насељене области, културна добра и сл.) -стр. 26). Међутим, евидентно је да се питању подземних вода уопште не посвећује дужна пажња осим у наводу да је ”потребно обезбиједити осигурање од подземних вода” (стр. 27). Како и на који начин ће се то обезбиједити још увијек је непознаница! Овај сегмент треба посебно размотрити у односу на велику поплаву Цетиња у фебруару1986. године године када је управо из Цетињске пећине у коју се намјерава смјестити Икона Богородице Филермосе данима куљала вода која је изазвала поплаву Цетиња. Питању кречњачких стијена и огромног слива подземних вода од врха Ловћена преко Цетиња до Скадарског језера уопште није посвећена пажња у Документацији, а то је морало бити учињено.

Умјесто да је у одјељку Апсорпциони капацитет природне средине (насељене области, културна добра и сл.) размотрено питање културних добара – покретних и непокретних – која се налазе на предметном локалитету у односу на одредбе важећег Закона о заштити културних добара (”Службени лист Црне Горе”, бр. 49/10) у Документацији се наводе општи историјски подаци о Цетињском манастиру и дијелу светиња које се у њему налазе. Ауторима Документације, као и творцима идеје о измјештању Иконе у пећину, уопште нису јасни правни аспекти заштите културних добара и заштићене околине непокретних културних добара. Ријеч је о Историјском језгру Цетиња, а посебно о Цетињском манастиру и његовој заштићеној околини који се овим пројектом директно угрожавају.

1. Троетажни објекат чија се изградња планира директно угрожава Цетињски манастир као вјековни духовни и културни стожер Цетиња и Црне Горе. Посебно забрињава чињеница да се планира изградња резервоара за санитарну воду ”с обзиром да на локацији не постоји могућност прикључења” (стр. 30).
2. Још већи проблем представља и навод да ”планирани објекат није могуће прикључити на градску фекалну канализацију” (стр. 31), па је непосредно изнад Цетињског манастира ”предвиђена изградња водонепропусне септичке јаме за потребе објекта” (стр. 31). И, даље, да се ”отпадне воде из сваког санитарног чвора препумпавају сололифт пумпама из сваког чвора засебно” (стр. 31) и да је предвиђено постављање шсет таквих пумпи (стр. 31). И то све пластичним цијевима по плафонима пећине до ревизионог окна и заједничког колектора који је гравитационо везан за септик (стр. 31)!!! Дакле, поред Иконе Богородице Филермосе налазиће се тоалети са унутрашњом септичком јамом из које нема одвода!
3. Читав пећински простор ће се резервно снабдијевати струјом преко дизел електричног агрегата ДЕА. О штетности гасова које производи електрични дизел апарат нема ни ријечи.
4. Питање Атмосферске канализације у одјељку Водовод и канализација (стр. 44) представља класичан примјер непознавања природних појава на Цетињу. Планирани су ”упојни бунари”капацитета 27м3, а бесмисленост овог навода се огледа на примјеру поплаве Цетиња 1986. године.
5. Из Документације се јасно уочава да ће бука имати утицај на комплекс Цетињског манастира (стр. 50). Цетињски манастир је вјековима дом молитве и молитвеног тиховања. Не само током извођења радова на изградњи подземног објекта изнад манастира у пећини него и касније предметним објектом ће се угрозити духовна и животна средина Цетињског манастира.
6. Поново у одјељку Ризик настанка удеса (акцидента) као ”једине опасности које могу да се јаве”наводе се ”земљотрес, пожар, удар грома и подземне воде унутар пећине” (стр. 51). И, на томе се, на жалост, стало. То су питања која захтијевају вишегодишње и континуирано истраживање, а не олако и једноставно констатовање.

Сматрамо да ће изградња објекта у Цетињској пећини у великој мјери имати негативан утицај на животну и духовну средину првенствено Цетињског манастира као стожер свеукупног културног насљеђа Црне Горе. Неопходно је да се изради Елаборат о процјени утицаја на животну средину у овом случају са посебним освртом на примједбе и сугестије које смо у овом акту изложили, а посебно у погледу негативних утицаја овог пројекта на културно насљеђе, тј. на Цетињски манастир као институцију од непроцјењивог културног и духовног значаја при чему Вас обавјештавамо да смо у посједу информације да надлежни орган – Управа за заштиту културних добара – није издала конзерваторске услове за овај пројекат. Захтијевамо да нас о свим активностима у овом погледу благовремено обавјештавате.

И овом приликом истичемо да је Икони Филермоси као хришћанској Светињи мјесто у Храму Божијем заједно са Часним Крстом и десницом Светог Јована Крститеља, а не у пећини. Митрополија ће своје примједбе на читав пројекат доставити Пријестоници Цетиње и градоначелнику г. Александру Богдановићу.

ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР

МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар