Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача, литијом око цркве Светог великомученика Димитрија и славском трпезом коју је припремила игуманија Екатарина са сестринством, прослављена је слава манастира Боан Кадића у Бјелопавлићима, метоха острошке светиње.

Светом службом Божијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, а саслуживали су му јереј Небојша Грдинић из Грчке Православне Цркве у Њемачкој, сабраћа острошке обитељи јеромонаси Сергије и Јеротеј, протојереји Предраг Катанић парох јеленачки и подострошки из Даниловграда и Велимир Јововић парох страшевински и старотребјешко-кличевски и јерођакон Роман, сабрат манастира Острога.

Бројни вјерници и монаштво молитвно су учествовали у евхаристијском сабрању, а међу њима било је мноштво Кадића и оних који од њих потичу, а чији су се преци раселили након братоубилаштва и освете владарске куће Петровића због убиства Књаза Данила Петровића, кога је у Котору убио Тодор Кадић. Потомци оних који су због крвне освете морали напустити своју постојбину и Црну Гору након једног вијека су се вратили и подигли манастир посвећен Светом Димитрију и цркву и земљиште завјештали Митрополији црногорско-приморској.

Након читања зачала из Светог Јеванђеља о Христовој пловидби са ученицима када је умирио море, сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Митрополит Амфилохије.

Он је посебно поздравио ктитора манастира Жарка Павловића из Пећи, потомка Кадића, чији су преци након протјеривања отишли у Метохију и који су промијенили презиме и честитао славу настојатељици манастира монахињи Екатарини и сестринству.

Бројно монаштво и вјрници примили су Свето Причешће, а потом је цркву три пута опходила литија поводом славе Светог Димитрија.

Митрополит Амфилохије са саслужитељима благословио је и пререзао славске колаче, а потом се сабранима обратио бесједом, честитајући им празник Светог Димитрија.

Он је за ову прилику у Боан Кадића донио мошти Јасеновачких мученика, које су присутни могли да цјеливају.

Прослава Митровдана настављена је у манастирској трпезарији уз трпезу хришћанске љубави.