У Петровцу на Мору вечерас је, у склопу прославе 900-те годишњице манастира Градишта, почео са радом Међународни мултидисциплинарни научни симпосион „Градиште, манастир у Паштровићима“.

Скуп је отворио Епископ диоклијски господин Кирило који је учесницима пренио поздрав и благослов Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија.

Он је рекао да се манастир Градиште кроз историју показао као злато испитано огњем.

„Не једном, него више пута, у ратовима који су долазили и пролазили преко ове територије“, казао је он.

Владика је подсјетио на страдања манастира у вријеме похода Махмут-паше Бушатлије, у Другом свјетском рату и 1979. године, у земљотресу који је тада погодио Приморје.

„Манастир Градиште је данас у једном лијепом амбијенту, прије свега природном, али и у једном лијепом виду, потпуно обновљен, јер се отац Павле (Калањ) већ скоро четрдесет година труди и гради у њему и свједочи да је манастир Градиште, не само историјска чињеница 900 година, него је и дио живог организма Цркве. И то је оно што је најважније“, рекао је Епископ диоклијски унапријед изражавајући захвалност учесницима симпосиона што ће освијетлити чињенице о историјском трајању ове светиње.

Владика је додао да у мистичком смислу манастир Градиште може да буде и образ Свете Тројице.

„Имамо у њему три лијепа храма – Мајке Божје, Светог Николе и Светог Саве. Пружају много материјала за созерцање и његова изображења. Знамо да су она дјела врсних умјетника: попа Страхиње, Василија Рафаиловића и других. Много тога је уништено у тим страдањима, али је најважније да манастир остаје жива ћелија живога тијела Цркве“, рекао је Владика Кирило.

Игуман манастира архимандрит Павле (Калањ), такође је позравио учеснике симпосиона и потом говорио о игуманима ове древне светиње.

Отворена је и изложба слика „Хришћанство, надахнуће умјетника“, са радовима осамнаест аутора, „који су“, како стоји у каталогу изложбе, „свако кроз особен умјетнички исказ, трагали за изразом духовности обилазећи паштровске цркве и манастире“.

Симпосион је окупио око тридесетак научних радника из различитих научних области, а у склопу пратећих програма, поред изложбе слика, биће представљено и ново издање „Српског буквара“ инока Саве из 1597. године, чији приређивач је др Будимир Алексић, затим округли сто на тему „Вриједности и значај сакралне баштине“, као и представљање конзервираних и рестаурираних икона из манастирске цркве Светог Саве.

Први дио скупа биће завршен у недјељу Светом архијерејском литургијом у манастирској цркви Светог Николе.

Други дио ће се одржати 12. и 13. новембра у Етнографском музеју у Београду.