У Бару је вечерас окончан радни дио Међународног научног скупа „Свети Јован Владимир – историја и предање (1016 – 2016.)“, који је организовала Митрополија црногорско-приморска у част хиљадугодишњице мученичке кончине овог светитеља.

Учесници скупа данас су говорили о светитељевом култу, о археолошким сазнањима о Светом Јовану, те о њему у историји, ликовној умјетности, књижевности и етнографији.

Зоран Поповић је излагао на тему Култа Светог Јована у контексту средњовјековне балканске идеологије, а Костас Јакумис о новом материјалном доказу о порасту поштовања и ходочашћа Светом Јовану од 18 – 20. вијека, за вријеме Отоманског царства.

Дејана Васин је говорила о стварању култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности, а Душан Батаковић о култу Светог Јована Владимира у Србији у 19. вијеку.

Занимљиво излагање имао је протојереј-ставрофор Велибор Џомић о правним аспектима заштите култа Светог Јована Владимира као нематеријалног културног добра у правном систему Црне Горе.

Пасхалис Анрудис и Николаос Теодоридис аутори су саопштења о археолошким доказима везаним за мучеништво и погребење Светог Јована Владимира на острву Светог Ахилија на језеру Мала Преспа у Грчкој, док је Младен Загарчанин говорио о археолошким свједочанствима из светитељевог времена.

Рад Алексеја Пентковског односи се на тројезични натпис Карла Топија у цркви Светог Јована Владимира код Елбасана, а Михаила Поповића, на светитељев архитектонски спомен у манастиру Светог Наума код Охрида.

Јован Сисоу излагао је на тему представа Светог Јована на југу Архиепископије Охрида, Клити Каламата о светитељевој личности у иконографском садржају црква у Москопољу и Виткућију, а Лиа Мирај и Амалирд Толије су говорили о проблематици рестаурације цркве Светог Јована у Елбасану и о предлозима за њену професионалну рестаурацију.

Тема излагања Смиље Влаовић била је о манастирима и црквама на простору старе Рибнице.

Умировљени Епископ захумско-херцеговачки госпоин Атанасије (Јевтић) говорио је о Цркви у вријеме Светога Јована Владимира.

Саво Марковић је излагао на тему својине и њених карактеристика у светитељево вријеме, а Будимир Алексић о Светом Јовану Владимиру у српској епској поезији и нароној традицији.

Наслов рада Драгана Раденовића био је „Херојски мит Светог Јована Владимира и уметност“, док је Ангелика Папагеоргију говорила о приказу владара у светитељевом житију.

Милена Мартиновић је говорила о Барском родослову, а Борис Стојковски о једној римокатоличкој агиографској биљешци о Светом Јовану.

Свети Јован Владимир у старим руским љетописима и хронографима тема је научног разматрања Драгане Јањић и Небојше Ђокића.

Ђорђе Ђекић је повукао паралеле између првог и последњег светитељевог житија, а Васиљ Јововић је излагао на тему „Свети Јован Владимир у периодици на простору данашње Црне Горе од 1835. до 1941. године“.

Предраг Вукић је говорио о Светом Јовану у списима светородне династије Петровић Његош.

Последња два саопштења имали су Драган Радоман и Кристина Митић. Прво се односило на питање помињања Светог Јована Владимира у уџбеницима за богословије СПЦ, док је наслов другог „Кћи цара тамничара“.

Скуп ће званично бити завршен сјутра, након Свете архијерејске литургије у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, када ће учесници скупа посјетити манастир Пречиста Крајинска.