Ве­че Ма­ти­це Срп­ске и про­мо­ци­ја ан­то­ло­гиј­ске еди­ци­је „Де­сет ве­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти” по­ка­за­ло је да је Трг од ћи­ри­ли­це ма­ни­фе­ста­ци­ја истин­ског књи­жев­ног ства­ра­ла­штва. Ни­је ово скуп ис­пра­зних и до­ко­них љу­ди, већ лич­но­сти ко­је су по­све­ће­не ли­те­ра­ту­ри, на­шој на­ци­ји и вје­ри. Ова­кви су­сре­ти пи­са­ца има­ју ви­ше­стру­ку са­др­жи­ну, ко­ја се не огле­да у де­кла­ра­тив­ним из­ли­ви­ма пре­ја­ких осје­ћа­ња и же­ља, већ у про­ми­шље­ном ли­те­рар­ном са­гле­да­ва­њу овог тре­нут­ка у ми­ле­ни­јум­ском жи­во­ту на­шег још јед­ном рас­ко­ма­да­ног на­ро­да.

Бе­сје­да ака­де­ми­ка Ми­ра Вук­са­но­ви­ћа, ди­рек­то­ра Из­да­вач­ког цен­тра Ма­ти­це срп­ске, до­пи­сног чла­на СА­НУ и про­фе­со­ра фи­ло­зоф­ских на­у­ка др Дра­га Пе­ро­ви­ћа, пред­сјед­ни­ка огран­ка Ма­ти­це срп­ског у Цр­ној Го­ри, по­ка­зје да је сва­ко ври­је­ме ра­зум­ним и свје­сним пи­сци­ма од­ре­ђи­ва­ло и по­на­ша­ње и оба­ве­зе, а они су их ис­пу­ња­ва­ли у гра­ни­ца­ма вла­сти­тих сна­га и мо­гућ­но­сти, нај­ста­ри­је срп­ске на­уч­не књи­жев­не и кул­тур­не ис­ти­ту­ци­је.