Тобом видим што други не виде

Видим Лаза честитога кнеза

Бесмртнога косовског витеза

И са њиме јато мученика

Из крви им изникли божури

Из костију знак часнога крста

Своје Небо носе на три прста.

Овим стиховима, часни оци, драга браћо и сестре, даме и господо, митрополит Амфилохије сажима есенцијални карактер Видовдана и резимира његов значај за српски народ!

Ретко који народ веже своју историју и суштину свога постојања за један датум, за један дан у години, као Српски народ за Видовдaн.

Битка на пољу Косову, када је кнез Лазар заједно са својим витезовима стао на бранику хришћанске Европе, почетак, али и крај Првог светског рата, потписивање Видовданског устава, почетак прогона Срба у Хрватској - само су неки од кључних догађаја историје српског народа који су се одигравали кроз векове, али увек на овај Дан.

Због тога, Видовдан је постао идентитетски део српског националног састава; дан српског распећа али и српског васкрсења; српског пораза али и српске победе; српског ропства и српске слободе!

Видовдан је временско, а поље Косово просторно предодређење српског народа. Свети кнез Лазар је и Видовдан и Косово узвео у једну вишу стварност, која је, у ствари, изнад времена и простора, која је заветно исказана истина о небеском и земаљском царству. Косово и Видовдан нису датост- него задатост и перманентно опредељивање, којем остају верни само достојни наследници Косовских мученика.

На Видовдан, сваке године, небеска и земаљска Србија сусрећу се на Косову.    Сусрећемо се већ вековима на распетом  Косову, а, опет, оно свевековима више васкрсава и постаје место где  силази Дух Свети на оне који жале Косово.

Јеврејски народ је две хиљаде година расејан по целом свету сањао ,чекао и надао се повратку у земљу својих отаца, у Свети град Јерусалим и на Гору Сион. Три пута расејаван током египатског и вавилонског ропства, као и двомиленијумског расејања, Јевреји нису заборавили земљу обећану њиховим оцима, него су је чували у својим причама, уметничким изразима, али, изнад свега, у својим срцима- стално сами себе опомињући речима: „Ако те заборавим, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја" (Псалам 137).

Инспирисан овим библијским примерима, српски народ кроз петовековно турско ропство није заборавио Косовски завет, нити речи мајке Јевросиме: „Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу"- који представљају ултимативни морални принцип, дубоко инспирисан хришћанским етосом.

Дубина става српског народа, који је упркос прогонима, сиромаштву и мучењима успео да сачува свој образ, може и треба да нам буде звезда водиља - како да будемо достојни наследници наших светих предака у годинама које долазе!

Ни рестаурација, па ни континуитет српске државе, нијесу могући без јачања оданости Косовском завету. Обновљење и препород већ се догађају. То сведоче  и овај храм, овде, у Минхену, посвећен св. Јовану Владимиру, и ова служба посвећена Видовдану, и ваше присуство, и  благослов  епископа Сергија,  и пастирско старање нашег оца Предрага, и сво небо и земља. Оданост Цркви је истовремено и оданост Косову и Косовском завету. Веру и наду на повратак и љубав према Косову нам не може нико одузети, а, самим тим, ни Косово!

Над распетим Косовом непрестано бдију Свети Сава, Свети Стефан Дечански, Свети Цар Лазар као и безбројни мученици, светитељи и исповедници, који су својим молитвама, својим подвизима и својом крвљу  осветили сваки педаљ земље на Косову и Метохији. Они бдију пред лицем Свевишњега и чекају на нас да устанемо, да се обновимо, да васкрснемо, да се просветимо и посветимо, да би једног дана били достојни онога што је наше.

Сваког дана, а нарочито сваког Видовдана, и ми стајемо пред истим избором пред којим се налазио кнез Лазар: ком ћемо се више приволети царству?

А како, овде, у Минхену, данас, у двадесет првом веку,  драга браћо, да се определимо за истинско царство? Како, данас и овде, да постанемо витезови Косовског завета? Управо тако што ћемо да жалимо Косово и да будемо на Косову својом душом, мишљу, бићем и својим присуством.

Нека ове видовданске свечаности оживе у свима нама наду за боље дане на Косову за  српски народ. Ако Бог да, ти дани ће доћи, и Бог ће погледати на народ свој и избавити га од сваке неправде и зла.

Велики поздрав свима који су својим трудом и присуством дали допринос овогодишњој прослави Видовдана!