У оквиру "Дана словенске писмености и културе“, културне манифестације која се одвија у Никшићу, у сриједу 25. маја 2016, предавање на тему "Мисија Светих Ћирила и Методија. Старословенски језик и почетак српске редакције“ одржала је проф. др Јелица Стојановић.

Српска редакција старословенског, нагласила је проф. др Јелица Стојановић, спада међу најраније и најстарије. Сами почеци старословенске писмености оставили су трага на простору српских земаља. Од тада, као непрекидна нит траје историјски континуитет српског језика, препознатљив по својој унутрашњој и спољашњој историји, тј. по својој граматичко-структурној особености, богатој писмености и књижевности.

"Овоје нешто што се мање зна, о чему се мање говорило, о чему у уџбеницима готово нимало нема, осамим почецима српске редакције. Српска редакција старословенског језика се данас везује за крај 10. и почетак 11. вијека. У многим уџбеницима и студијама наћи ћете да српска редакција почиње у 12.вијеку зато што су најстарији српски рукописи сачувани с краја 12.вијека и то је позната Повеља Кулина бана, Хиландарска повеља Стефана Немање, Хиландарска повеља Стефана првовенчаног, Мирослављево јеванђеље, сви су са краја 12.вијека. Међутим,Кијевски листићи и Маријино четворојеванђеље, Димитријев псалтир, споменици пронађени у Жупи дубровачкој несумњив су показатељ да се српска редакција, без икаквих двоумљења, може везати за крај 10. и почетак 11. вијека“, рекла је Стојановић.

У име Друштва црногорско-руског пријатељства, које је организатор „Дана словенске писмености и културе“ сабрање је поздравио професор Јанко Јелић.