Ожиљци и опомене: Зоран Хамовић и проф. Милош Ковић


Милош Ковић

Зоран Хамовић
Са Зораном Хамовићем и Милошем Ковићем разговарали смо о књизи „Срби 1903-1914 историја идеја", коју је приредио проф. Ковић, а њен главни уредник је г. Хамовић чија је Издавачка установа „Клио" и објавила књигу.

Ово дело је најпотпуније штиво у нашој средини посвећено Србији за владавине краља Петра Првог Карађорђевића и распон тема и аутора у књизи је изузетан: од академика Василија Крестића, Михаила Војводића, Данила Н. Басте и Александра Ломе, па до младих публициста Вељка Станића, Душана Фундића и осталих који су писали о личностима и идејама које су доминирале у тадашњој Србији.

Било је то време јединства и патриотизма када су левичари подржавали монархију, а краљ Петар говорио за себе да је републиканац... А ево како је и Јован Цвијић сведочио о српском прегнућу тога времена: „ти бескрајни и стални напори, муке и патње учинили су да народна душа и поред вековног ропства није душа роба, већ душа револуционара који тражи једнакост, правичност, Божју правду".

Издвојили смо из сећања Јована Ђоновића, црногорског студента у Београду, који је писао „новом режиму у Србији није била потребна никаква нарочита пропаганда међу Југословенима. Највећа пропаганда биле су њене слободе и њена демократија".

Књига „Срби 1903-1914 историја идеја" је капитално сведочанство о малој земљи али великој држави како су Србију називали тада.

Аутор: Спиридон Булатовић.