У недељу, 06.12.2015.г. у пратњи јереја Стефана Јовановића, старешине парохије Св.Петра Петровића Његоша II у Мадариаги (Аргентина), Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије допутовао је у једнодневну посету парохији Св.Николаја Жичког у Сантјаго де Чиле.
Рано у зору, неколико сати пре почетка архијерејске литургије, Његово Високопреосвештенство и јереја Стефана на аеродрому Arturo Merino Benítez дочекао је старешина парохије Св.Николаја Жичког јереј Душан Михајловић.

На литургији у храму Св.Тројице и Казанске иконе Божије Мајке у Сантјагу Митрополиту Амфилохију су осим јереја Стефана и Душана саслуживали и гости из других помесних православних цркава: протојереј Алекс Аедо, старешина цркве Св.Силуана Атонског Руске православне заграничне цркве у Консепсиону, јереј Франциско Салвадор, старешина цркве Рођења Пресвете Богородице Антиохијског патријархата (Сантјаго), и ђакон Роберто Леон Рамирез из православне заједнице Св.Нектарија Егинског РПЗЦ (Сантјаго). На богослужењу су били присутни верници из свих поменутих парохија, Срби, Руси, Палестинци и Чилеанци. Служило се на српском, руском и шпанском језику, а са певнице којом руководи регент Елена Раскопова, осим традиционалних појања руске и грчке православне цркве, чули су се тропар и кондак Св.Николају Жичком, као и делови из канона Св.Стефану Дечанском на српском језику.

​У својој проповеди на руском и затим на српском језику, Митрополит Амфилохије је изразио велико задовољство што после три године поново посећује парохију Св.Николаја Жичког, која се однедавно базира у цркви Св.Тројице. Ова црква се више година налазила ван окриља канонске РПЗЦ којој се потчињавала раније, а од јуна 2015.г, по благослову Митрополита Амфилохија и указом Епископа Јована Каракаског (РПЗЦ), у њој је као старешинa постављен наш презвитер, о.Душан Михајловић. По митрополитовим речима, ова парохија обједињује осим верника РПЗЦ у чијој се јурисдикцији поново налази, и вернике СПЦ, Московске патријаршије РПЦ, као и представнике најстарије после Јерусалимске, Антиохијске патријаршије. Тиме је она постала најбољи пример истинског јединства православних народа и представља путоказ по коме треба да се развија мисија Православне цркве у Латинској Америци. Митрополит је искористио прилику да се захвали уваженим владикама, епископу Јовану Каракаском, као и епископу Аргентинском и Јужноамеричком Леониду (МП РПЦ) који су сваки на свој начин подржали постојање ове заједничке парохије и оца Душана лично, а такође и управу Руске Асоцијације која брине о овој цркви, руском гробљу и осталим добрима руских емиграната у Сантјагу.

Уважени владика се такође осврнуо на живот и дело светог епископа Николаја Жичког у домовини и расејању, напоменувши да је наш српски Златоуст још тридесетих година прошлог века, много раније него и Руска православна црква, светог руског цара Николаја II са породицом прогласио мученицима за веру православну.

У свом обраћању, парох Душан Михајловић се срдачно захвалио Митрополиту Амфилохију на посети, истакавши да је од самог њеног  оснивања (2012. г.) молитвена и материјална помоћ која је стизала од владике била од непроцењиве помоћи овој јединој парохији СПЦ у Чилеу. Парох Душан је искористио прилику да честита Митрополиту његов имендан, светог Амфилохија Иконијског, који се прославља 06.12. по новом календару, као и друга два важна овогодишња јубилеја : 30 година од епископске хиротоније, као и 25 година архијерејске службе на цетињском трону. 

После богослужења, у парохијској сали одржан је концерт у част уваженог госта. Прво су наступиле супруга оца Душана, Елина Михајловић у црногорској, и Екатерина Гуткина у шумадијској ношњи, које су отпевале косовску народну песму "Јечам жела" и "Видовдан", а после бурног аплауза Елина је још извела песму Јелене Томашевић "Оро".

После њиховог наступа, ђакон Роберто Леон Рамирез је одржао кратко предавање о историји руског православља у Чилеу. Он је истакао да је од самог почетка утицај српског православља имао велики утицај на организацију православног живота руских емиграната у Чилеу. Наиме, први руски свештеник у Сантјагу, који је служио тридесетих година прошлог века, завршио је богословске студије у Београду, а и добар део "беле" руске емиграције која је стигла у Чиле после Другог светског рата, била је из бивше Краљевине Југославије и говорила је слободно на српском језику. То је доказао и најстарији руски емигрант присутан у сали, Борис Гаузен (86), који се после концерта обратио Митрополиту Амфилохију на чистом српском језику.

После кратког говора ђакона Роберта, свечаност је завршио Народни православни хор под управом диригента Елене Раскопове, са песмом "Тамо далеко", коју су присутни Срби слушали са сузама у очима. Оно што је нарочито занимљиво је да међу члановима хора нема ниједног представника српске дијаспоре, већ су то само Руси и Чилеанци, па чак и једна Бразилка, који су за само недељу дана савладали текст на српском језику! На молбу Митрополита, чланице хора су извеле и једну руску песму, "Русија", која је изазвала сличну реакцију међу Русима присутним у парохијској сали.

После културно-уметничког програма, Митрополит и свештенство са присутним народом позвани су на ручак, који су заједнички организовали парохијани цркве. За посан српски пасуљ са купусом био је задужен Иван Филиповић, белоруске драњике припремио је Андреј Дубењ, а Српкиње, Рускиње и Чилеанке из Дамског комитета парохије послужиле су посна јела њихових кулинарских традиција.
За време ручка здравице је одржао Митрополит Амфилохије, затим о.Душан, као и о.Франциско и о.Алекс, који су се захвалили на позиву о.Душана да саслужују тог дана нашем Митрополиту и изразили најискреније жеље да се и у будуће православни живот у Чилеу развија у духу братства и слоге свих православних парохија представљених данас у Чилеу.