ВЕКОВИ ИЗМЕЂУ НАС

И  неста сво  моје  смућење

Онда  кад  одшкринух  твоје  двери

Душице  кандила  мога  сва

Богородице  Љевишкa

Ти  и  ја

И векови  између  нас.

Сливале  су  се речи из  ока

Удисала  сам  светлост  мермерног  тла

Чело  ми  мирис  фресака  засек'о

Богородице  Љевишкa

Ти  и  ја

И векови  између  нас.

Примакох  зенице  твоме  лицу

Слушала  сам  те  како дишеш

Напоњу  је  септембар  квасио жицу

Богородице Љевишкa

Ти и  ја

И  векови између  нас.

Пред  тобом су  трошне страсти и слава

Из  душе  отклањаш незнање зла

Освестила  си  ме као рођење

Богородице Љевишкa

Ти  и  ја

И векови између  нас.

Опрости  што су  ти бедеми снени

Опрости  што си остала  сама

Опрости  пролазности  у мени

Богородице  Љевишкa

Ти и ја

И  векови између нас.

Узвишеност  ме  је  твоја  дотакла

И  тако ћутећи све  сам  ти рекла

Добротом својом  мрак  си размакла

Богородице Љевишкa

Ти  и ја

И векови између  нас.

Испуних  своју душу  тобом

У царском  граду  срменог  сна

Трајем,  јер трајеш под овим сводом

Богородице Љевишкa

Ти  и  ја

И  векови између нас.

Пјесма "Векови су између нас", која пјева о Богородици Љевишкој награђена је похвалом на Петом међународоном сабору духовне поезије 2015. године, који се сваке године одржава у манастиру Раковици на Малу Госпојину, с благословом Његове Светости Патријарха српских и поморских земаља г. Иринеја.

Пјесма је објављена у Зборнику Сабора "Пети међуанродни сабор духовне поезије Раковица 2015" у издању Центра за културу Раковица и Књижевног друштва Раковица, Београд 2015. године. Радмила Кнежевић је први пут рецитовала ову пјесму за Спасовдан 2015. године у царском граду Призрену.