Архимандрит Сава Јањић: Наше светиње ће увек бити део СПЦ!

Tagged:
  • Наслов: Arhimandrit Sava Janjic
  • Албум: Katedra
  • Година: 2015
  • Величина: 121:05 минута (20.79 МБ)
  • Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

У организацији Мисионарског одељења СПЦ и православне друштвене мреже Поуке.орг, дана 26.10.2015. године, игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић, одржао је предавање на тему будућности српских светиња на Косову и Метохији.

Говорећи о тренутној безбедносној ситуацији у манастиру Високи Дечани, отац Сава је истакао да је за сада мирно, али да су због могућих ескалација немира патроле КФОР-а око манастира Високи Дечани појачане задњих дана.

Српска Православна Црква је апсолутно против уласка Косова у УНЕСКО у овом тренутку због тога што, према речима Јањића, нема никаквих гаранција да ће њена права бити поштована. Плашимо се, истакао је, да би Косово, под плаштом УНЕСКО, покушало да нашу културну баштину злоупотреби на начин на који је то већ покушано Законом о културном наслеђу и Стретегијом развоја културне баштине, који су за сада скинути са дневног реда. Још један проблем јесте што косовска страна у својој кампањи за улазак у УНЕСКО прећуткује податке о спаљеним и срушеним црквама, или фалсификује податке о процесу обнове. Истина је, према његовим речима, да је новац све до 2010. године давао Савет Европе, да је косовска влада ту била само посредник, а да је тај процес обнове стао јер косовска страна није хтела експерте из Београда. Тренутно, према његовим речима, обнова се наставља, али новцем Републике Србије, Русије, Норвешке, и других добротвора. Епархија Рашко - Призренска је за сада суспендовала све контакте са косовским институцијама и комуницира једино са међународним представницима, док се не нађе решење за статус СПЦ на Косову, а које би било у складу са Ахтисаријевим планом који су косовске власти прихватиле али га нису спровеле у своје законодавство. Штавише, постоје одређене групе академика и интелектуалаца, као и поједини политички кругови на Косову и Метохији који нам поричу и власништво и идентитет над светињама у којима и даље траје богослужбени живот.

Стога, било какве гаранције које би косовска страна дала, за нас нису довољне јер су све гаранције које су до сада косовске институције дале погажене, и једина чврста гаранција на коју би Епархија Рашко - Призренска пристала ради нормализовања односа са косовским привременим институцијама јесте она коју би косовска страна дала у бриселском дијалогу.

Одговарајући на питања посетилаца, отац Сава је истакао да нема говора о прављењу било какве посебне православне цркве на Косову, нити о давању било каквог специјалног аутономног статуса Епархији Рашко - Призренској.

"Ми смо увек били и бићемо део Српске Православне Цркве, као такви смо признати, и једино као такви можемо да посотојимо", истакао је.

На питање о деловању бившег владике Артемија на просторима КиМ, отац Сава је рекао да, парадоксално, такозвана Епархија Рашко Призренска у егзилу скоро да уопште и нема следбеника са Косова и Метохије.

"Људи одавде знају ситуацију. Они највеће проблеме праве на просторима Епархије Жичке, где живе људи који са овим просторима немају додира, и који нису довољно информисани шта се овде дешава."

Отац Сава се осврнуо и на изјаве појединих интелектуалаца која су изазвала велику буру ових дана, истичући да су такве изјаве веома штетне, и да су ширење дефетизма који нам у овом тренутку није потребан. Овакве и сличне изјаве не могу допринети ничему позитивном, већ само бити још један подстицај на исељење нашег народа, који и иначе живи у веома тешким условима.

За крај, отац Сава је истакао да, колико год времена била тешка, ми као хришћани увек морамо следити примере наших предака, који ни у много тежим временима нису губили наду. Молитва је оно на шта је свако од нас позван, и оно што ми као хришћани увек морамо да радимо, зарад себе и зарад свих оних око нас. Епархија Рашко - Призренска својим примером то показује, јер свакодневно преко народних кухиња храни 2.000 људи, поставља свештенике у Пећи, Урошевцу, Вучитрну и осталим местима из којих су Срби прогнани, Богословија у Призрену је обновљена и ради свим расположивим капацитетима, а манастири и цркве опстају и обнављају се, упркос веома тешким условима у којима се некада налазе.

Стога, не смемо губити наду у Господа и морамо увек гледати напред, завршио је отац Сава.