Са Миленом Марковић смо разговарали о њеним песмама и драмама које ствара као чисту литературу која није идеолошки ангажована. Себе у поезији дожиљава као песника који следи традицију Ђуре Јакшића и Тина, а у песмама су јој сталне теме: љубав, самоћа, страх, пролазност и старост, сурогати утехе коју човек данашњице тражи. Од писаца драматичара више цени Брехта него Пирандела, песме пише стално, а за крај разговора чули смо Миленину песму „Ово су песме за живе и мртве". Аутор: Спиридон Булатовић.