Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја Далибора Милаковића и јереја Бранка Вујачића.

Свечаном и празничном утиску ове недеље - овог малог васкрса, допринијели су овога пута и гости - црквени хор "Свети Василије Острошки" из Кумбора, који је овом приликом, посјетио наш Саборни храм, и који је узео учешћа на Светој Литургији пјевајући и одговарајући.

Након читања Светог Јеванђеља многобројно сабраном вјерном народу се бесједом и јеванђелски надахнутим словом обратио началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Отац Мирчета је у одржаном слову говорио о значају подарених нам таланата, као и о потреби марљивости и динамике у нашем животу, управо кроз усавршавање и умножавање тих талената које смо добили од Бога.

Подвлачећи и то, да нема човјека на Земљи а да није обдарен разним даровима.

"Дакле, ми смо браћо и сестре позвани да дјеламо.
Да радимо.
Створени смо тако, да чинимо онако како је Богу угодно.
Ова прича о талантима се може посматрати у двије равни.
Може и у земаљској равни.
Јер кога од нас није Господ обдарио неким даром ?
Позвани смо да те своје дарове умножимо.
Али, ова јеванђелска прича има и дубоки унутрашњи смисао.
Да смо сви добили дар унутрашњи и да треба да га умножавамо.
Кроз јеванђелски живот, кроз врлински живот.
Кроз светотајински живот у Цркви.
Јер ако не напредујемо онда не идемо према Богу.
Ако стојимо у једном мјесту, већ идемо назад.
Ми смо људи тако створени, као бића динамична.
Треба да узрастамо од слике Божије у нама до тога да се уподобимо Богу."

Отац Мирчета је такође нагласио да нема бољег примјера свједочанства умножених и на прави начин искориштених таланата од примјера Светих отаца Цркве.

Објашњавајући, да су осликавање њихових ликова у храмовима и црквама као и наша читања о њиховим животима управо сјајна прилика да се поучимо њиховим свијетлим примјером. Те да подражавајући њима, на сличан начин, свако према своме мјесту, односно дару којег му је Бог дао - угодимо Богу.

И овога пута као и многих претходних, вјерни народ је у великом броју приступио и присајединио се Светој Тајни Причешћа. А након Свете Литургије, по већ устаљеној пракси гостољубља, у крипти Саборног храма уприличена је трпеза љубави.

- Борис Мусић