Овог свијетлог недјељног и сунцем окупаног јулског дана, дана на самом рубу календарске свјетовне седмице но, свакако за нас православне хришћане првенствено почетног дана оног безвечерњег и богослужбеног, у Саборном Храму Христовог Васкрсења наш престони град је саборно присуством свештенства и великог броја вјерног народа прославио Петровдан.

Најљепша и најбитнија и најсмисленија прослава ће бити управо она прослава која је литургијска. Која дакле носи радост, али радост наслоњену на благодарности Богу и светима Његовим.

Пролазећи претходно кроз динамични пут поста, који нас је ништа мање, него управо све вријеме водио средствено попут барке до циља мирне луке заједничарења у светој тајни причешћа, сабрани око Господа Христа благодарећи и прослављајући дивне и велике Божије угоднике у Храму Христовог Васкрсења - служена је Света Литургија.

Па ето и ове баш као и сваке Свете Литургије у загрљају су се нашли наново и Небо и Земља, у загрљају су управо и Бог и човјек, а данас смо символично и у братском загрљају два првоврховна света апостола : Петра и Павла.

Налазећи се управо у самоме центру загрљаја боголике људскости у центру загрљаја бесцен залога химне љубави.

Светом Литургијом је началствовао старјешина Храма Христовог Васкрсења протојереј-ставрофор Драган Митровић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, Миладина Кнежевића, Далибора Милаковића као и јереја Бранка Вујачића и протођакона Влада Јарамаза.

У литургијској бесједи, бодрим, ведрим и поучним празничним словом у препуном и на тренутке наизглед чак и малом храму сходно великом броју људи у њему, управо вјерном народу се обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Иземђу осталог, говорећи у својој бесједи о љубави, жртви и васкрсењу, отац Мирчета се управо дотакао суштине и дубине овог надасве великог празника којег данас прослављамо.