Будимир Дубак

СВЕТИ САВА ХРИСТОВ ИЗАБРАНИК

Велики жупан Стефан Немања и његова супруга Ана, у сузама су се молили Господу: „Владико, Господе Боже Сведржитељу, који си негда послушао Адама и Сару и остале праведнике који су молили за чедо, услиши данас и нас грешне слуге своје што ти се моле. Дај нам, по твојој доброти да добијемо још једно мушко чедо, које ће бити утеха души нашој и тобом наследник наше државе и жезал старости наше, на кога ћемо положити руке и починути".

Услишивши њихова мољења, како биљежи Теодосије, Господ им подари „чудесно дете, јер то није било само дело људске природе, него и заповест Свесилнога Бога, који побеђује закон природе како хоће".

И доиста сви говораху: „Ово ће дете бити неко ново знамење!".

То чудесно дијете је рођено прије 840 година, 1175, у српској престоници Расу. На крштењу је добило старо српско име - Растислав („онај који расте и узраста у слави"). Име, познатије као Растко, постало је знамење његове судбине, како земаљске, тако и небеске. Његова слава вјековима узраста ка недогледним висинама Христовим.

Свети Сава је утемељитељ онога највишег што је српски народ створио. На питање: Ко је Свети Сава?, Свети Николај Жички одговара да је Свети Сава духовни препородитељ српског народа. Оснивач народне Цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор. Свети Сава је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везивао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа. Он је највећи државотворац у српском народу. Први уређивач монашког живота у нас, који је саздао Хиландар, са својим оцем, Светим Симеоном. Он је најотменији изграђивач српске народне културе. Он је први српски књижевник. Свети Сава је, по ријечима Светог Николаја „за живота земаљског био, а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ".

Немогуће је сагледати сву дубину, ширину и висину личности Светога Саве. С правом се Православље у Срба по њему назива Светосавље.

Митрополит Амфилохије се пита откуда Светом Сави толика снага, и одговара: „Отуда што је он, заиста, био човјек велике и дубоке вјере у Христа Бога и љубави према свом народу. И не зна се која је љубав у њему била већа! Ова прва љубав - љубав према Богу била је испуњење оне прве заповјести Христове: 'Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим бићем својим', а ова друга - испуњење оне друге заповјести Христове: 'Љуби ближњега свога као самога себе'."

Свети Сава постаје и заувијек остаје: "Духовни темељ и мјера савршенства живота и историјског пута српског народа".

Да је Свети Сава заиста „највећи молитвеник за српски народ", свједочи и овај данашњи сабор, у Скадру. Својим невидљивим присуством он никад није оставио свој страдални народ у овим крајевима. Пред престолом Творца заступао је ваше претке, који су живјели и страдали над својим вјековним огњиштима. О томе свједочи и ктиторска фреска у манастиру Арденица, недалеко од Фира, на којој Свети Сава приноси Господу на дар цркву Светог Николе. У тој цркви се вјенчао Ђорђе Кастриотић, потоњи Скендербег.

Почетком XX вијека, тачније, 1902. године, „Цариградски гласник" је на српском извијестио о прослави Савиндана у Скадру. Извјештач каже: „Као што је познато, у овој вароши има основна школа која постоји од пре 80 година. Дакле, она је у овој вароши и онда била када других - туђих школа није било као што их данас има, и то: језуитских, францишканских и италијанских. Од тога времена па до данас, она није никад затварана. И кад су најтежа времена била, дан Светог Саве овде се славио, али по причању многих, ове године је најсвечаније прослављен, што треба захвалити г. Обраду Поповићу, учитељу и госпођици Јани Фатићевој, учитељици." Дописник „Цариградског гласника" из Скадра додаје како је након литургије у цркви Светог Александра Невског и школске прославе, у општинској канцеларији основано српско пјевачко друштво и читаоница.

У овом броју „Цариградски гласник" објављује извјештаје Срба о прослави Светога Саве, од Цариграда до Београда, Сан Франциска, Москве, Петрограда, Новог Сада, Беча, Пеште, Загреба, Скопља, Солуна, Приштине, Призрена, Гњилана, Новог Пазара, Пљеваља... из преко 200 градова, варошица и села, од којих многа данас више и не постоје.

Браћо и сестре у Христу, у опаком новијем добу српски народ је и овдје, у Албанији прошао голготски пут. Како они који су прије сто година, на челу са својим краљем Петром прешли гудуре Албаније, или заувијек остали у њима, тако и ви, чији преци су остали да живе на својим вјековним огњиштима у овој земљи и граду Скадру, који је наша древна престоница. Били сте присиљавани да се одрекнете свог српског језика, имена и вјере православне. Безбожна идеологија и ништитељска асимилација готово су вас избрисале са списка живих народа.

Али Господ Бог и Свети Сава јачи су од сваке земаљске силе. Ви сте примјер и доказ да је неуништив Савин род. Зато, по ријечима Светог Јустина Поповића, запитајмо се хоћемо ли да будемо достојни потомци Светога Саве? Свети Јустин поручује: „Држите се овога светога Храма, држите се душом ове свете Цркве његове. Када невоље и муке ударе на тебе - ето светосавске тврђаве за тебе: склони се у њу, и душа ће ти остати читава и здрава, и за овај и за онај свет. Када лажи овога света вијају ум твој - ево свете школе светосавске: уђи у њу, и учи се у њој светој Истини Божијој, светом животу, бесмртном и вечном. Јер у овоме земаљском свету једино нас црква Христова учи и једино нам она даје: Вечни живот кроз Вечну Истину и Правду. То само она има, зато само она и може дати. Све друго у овоме свету води и заводи душу у поноре смрти, трулежи и пролазности".

Стога данас, у древноме Скадру, као и широм Васељене, ускликнимо с љубављу Светитељу Сави! Славимо на вјеки Оног, који је српски народ пред Господом прославио!