Саопштење за јавност Црквене општине цетињске - Православне Митрополије црногорско-приморске

Саопштењем за јавност поводом новог атака присталица тзв. ЦПЦ на имовину Митрополије црногорско-приморске данас се огласила Црквена општина цетињска,

Текст саопштења преносимо интегрално:

"У нашој држави Црној Гори наставља се са нападима на црквену имовину и са спрјечавањем и ометањем оних црквених богослужења који на овим просторима имају вјековно трајање.

И то све раде једна те иста лица. Ријеч је о групи грађана која себе назива „ЦПЦ", и која је на преображењски празник пријавила цетињској полицији своје окупљање у храму (вјерском објекту) који не припада тим грађанима нити тој организацији. Наиме, по правилима и регулама ове државе, поменути храм је у власништву Православне Митрополије Црногорско-приморске, па нема нити једног основа да ови људи, бивши свештеници (рашчињени свештеници, изопштени из црквене заједнице) улазе у њега.

Међутим, цетињска полиција је уважила њихов захтјав као наводно легитиман. Знајући да свештенство Митрополије тога дана обавља своје редовно богослужење, поводом тамошње храмовске славе, полиција је забранила приступ цркви-свима! Дакле, и рашчињеним свештеницима, али и легалним власницима! Оправдање полиције је било да су оваквим поступком спријечили могуће инциденте тј. нарушавање јавног реда и мира.

Ово звучи логично и оправдано - само ако се ради о једном, изненадном и издвојеном случају. Међутим, ово се дешава трећу годину за редом, и то баш испред овог истог храма, на овај исти дан. Трећу годину за редом црногорска полиција „спрјечава нарушавање јавног реда и мира" тако што у исту раван ставља законске власнике, канонске свештенике и - морамо то рећи - декларисане безаконике.

Зашто кажемо - декларисане безаконике? Зато што су представници ове организације, у својој изјави за јавност, датој медијима испред зграде Предсједника Црне Горе, рекли јасно и гласно двије ствари:

  1. Не признају црквене каноне. Чак су и предсједнику приговорили што се, као предсједник једне секуларне државе позива на каноне, и што црквена питања држи подаље од световне политике.
  2. Не признају ни државне законе. Кажу да питање власништва над храмовима неће да рјешавају пред црногорским судовима, већ траже lex specialis. Траже насиље дневне политике над правом.

Ето како ова организација види принципе правде и законитости, и ето како поменута заједница упорно јуриша на имовину која није њена, а видимо и како држава, односно полиција, реагује нејасно, немушто, оспоравајући власнику право власништва над својом имовином.

Понављамо да објашњење полиције има свој смисао у изненадним и непредвиђеним ситуацијама које пријете да прерасту у сукобе, али се бојимо да догађаји на Ивановим Коритима већ прерастају у отворени прогон Цркве, у изгон свештеника и вјерника из њихових храмова, а ради нечије идеологије. Ради нечије идеолошке оптичке варке којом не види разлику између стотина храмова и манастира широм Црне Горе (који су на Преображење испуњени вјером, молитвом и љубављу хиљада вјерника)- на једној страни, и, на другој страни, групе од 50-так увјек истих лица која не признају ни земаљску ни небеску правду".