Предсједник Скупштине Црне Горе још једном је ових дана поновио неистине о наводно нелегалном статусу Православне Цркве у Црној Гори и то у једном дневном листу у, њему мрској, Србији.

Наравно, опет се није запитао над чињеницом да правни положај Цркве није био угрожен (у смислу оспоравања постојања) ни у вријеме, Цркви ненаклоњене, најблаже речено, комунистичке власти. Од доношења Закона о правном положају вјерских заједница (1974) ниједна црногорска власт није отишла тако далеко да би тврдила да Митрополија црногорско-приморска и остале епархије Православне цркве у Црној Гори (које су вијековима органски дио Пећке, данас, Српске Патријаршије) дјелују нелегално и ван законских оквира. Такав идеолошки, неправни став су заузели неки министри из редова његове партије и њихови истомишљеници из других структура власти и друштва тек од прије неку годину, и почели да га спроводе у својим државним ресорима. Колико је такав став неодржив, говори и то да су многе њихове одлуке (нпр. она о прогонству свештеника ако случајно немају држављанство Црне Горе) биле и јесу предмет судских и управних спорова у којима се, до сада, већином даје за право Митрополији и Цркви, а не идеолошкој конструкцији антицрквене групе која покушава да понизи и оклевета Цркву.

Дакле, Црква има не нелегалан него неправичан статус пред органима које контролише предсједник Скупштине зато што се ти органи понашају нелегално и неодговорно, што се доказује и надамо се, наставиће да се доказује пред надлежним институцијама Црне Горе. Срећом по Цркву и по част и достојанство Црне Горе, огромна већина људи запошљених код највећег црногорског послодавца - државе, ипак има границе које не жели да пређе и поред незаконитих притисака појединаца из врха власти. Жалосно је да је данас, у појединим институцијама, храброст ако се заложите, не за повлашћени, већ за законит и равноправан статус Цркве у друштву. Захваљујемо свим појединцима и институцијама који Цркви покушавају да обезбиједе такав положај. Такође је жалосно да су највиши државни функционери, као што је предсједник Скупштине директно одговорни за такав положај Цркве, и то тако што су је сваком приликом клеветали и из идеолошких разлога проглашавали за непријатеља читавог народа и државе. Нису у томе, Богу хвала, успјели, али су код једног мањег броја људи, који немају директан контакт са Црквом и њеним истинским животом, успјели да наметну лажну ружну слику о њој.

Ријечи предсједника Скупштине „Црква мора да зна да је дио државе", ако су коректно пренијете, само свједоче о слабом, или идеолошком, разумијевању Цркве, које је у његовој и у свијести његових истомишљеника. Не, Црква није дио државе, јер је, у онтолошком и сотириолошком смислу, па и институционално, шира и надилази оквире сваке државе, али живи у људском друштву и стога је дужна да поштује земаљске и људске законе у мјери у којој се не дотичу њених фундаменталних учења (не може суштински, својевољно поштовати уређење Енвер Хоџине Албаније у којој је свака религија била забрањена или идеолошка и псевдоисторијска тумачења предсједника Кривокапића о Православној Цркви у Црној Гори). Предсједник Скупштине би очито волио да Митрополит црногорски буде државни = његов чиновник, ако не формално, а оно фактички, те да, сагласно пролазним идеологијама и политикама и њиховим носиоцима, уподобљава Цркву у Црној Гори дневно-политичким и тзв. стратешким интересима (који су толико стратешки да се мијењају сваких пар година, а понекад и чешће). Ни Митрополит ни Црква не могу и неће бити морални и духовни покровитељ оног што не сматрају истински здравим и корисним за црногорско друштво. А кад већ помиње Европу, предсједник Кривокапић треба да зна да је и у тој и таквој Европи, која се у посљедње вријеме, одриче свог хришћанског утемељења, Црква у потпуности аутономна у погледу својих учења и устројства, које он упорно жели да промијени и учини подобним својој идеолошкој матрици, и то Цркви која је родила Црну Гору, тиме упорно и незаконито негирајући унутрашњу аутономију Српској Православној Цркви у Црној Гори.

Цетиње, 15. јул 2013.

Из Митрополије црногорско-приморске