Крипта Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици била је тијесна да прими све учеснике и госте других Међународних Његошевих вечери поезије, које су организоване са благословом и под покровитељством Митрополије црногорско-приморске. Овај велики пјеснички и духовни празник обојен је хиљадама стихова који су казивани на српском, француском, италијанском, словеначком, руском, бугарском и румунском језику, а посебан тон имала је бесједа у којој је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, отварајући сусрете, упозорио на однос државе према лику и дјелу Ловћенског тајновидца.

Свети краљ Милутин - Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља".