Други Васељенски сабор је одржан у Цариграду 381. године. Повод за његово сазивање била је духоборачка јерес чији су представници говорили да је Дух Свети створење, а не Бог. Црква је одбацила њихово неправилно учење и допунила Никејски Символ вјере, проширивши осми члан, у коме се наглашава да Духу Светом припада иста слава и поклоњење као и Оцу и Сину, другим ријечима, да је по Божанству исте части са Оцем и Сином. Због ове допуне, као и исказања вјере у Цркву, једно Крштење, Васкрсење и живот Будућег века, установљени Символ Вере се назива Никејско – цариградски

Крштење је Света тајна којом човјек постаје хришћанин и члан цркве. Само крштен човјек има право на све остале тајне и обреде у цркви. У непосредној вези са Светом Тајном Крштења стоји Света Тајна Миропомазања, која се врши заједно са крштењем. Миропомазање је Света Тајна у којој се нарочитом материјом, Светим Миром, врши помазивање свих дјелова тјела кроз које примамо овај свијет; чела, очију, ноздрва, уста, ушију, прса, рамена, руку и ногу. Свето Миро је уљана материја, справљена од скупоцјених миришљавих биљака, коју освећује сам Патријарх на Велики четвртак и разашиље свештеницима по епархијама и парохијама.

Вјерујем у јенога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог! И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вијекова; Свјетлост од Свјетлости, Бога Истинитог од Бога Истинитог, рођеног, не створеног, Јединосушног са Оцем, кроз кога је све постало…