Као што су четири ријеке напајале рајску земљу, тако четири божанствена Јеванђеља напајају живот људски у овом вијеку. Јеванђеље није књига, него сила! Сила животворна и радосна! Сила што храни и поји. Сила што мртве васкрсава!!!"

Емисија у којој се бавимо текстом и тумачењем Јеванђеља Христовог.

У овој емисији тумачимо 20. главу Светог Јеванђеља по Матеју у којoj читамо и тумачимо причу о посленицима у винограду. У наставку ће те видјети како пише о путу у Јерусалим, и о тређем предсказивању страдања. У другом дијелу тумачимо молбу мајке синова Заведејевих- Саломије и о првенству, и на крају причу о исцјељењу два јерихонска слијепца.

Бесједа Његовог Вископреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија изговорена у петак 20. јула на Светој Архијерејској Литургији коју је служио у Цетињском манастиру  уз саслужење свештенства Митрополије Црногорско - приморске и гостију из Чешке и Словачке, који се налазе ових дана у посјети нашој Митрополији са благословом Митрополита Чешке и Словачких земаља Г. Христофора.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене - Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и аскетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.

Емисија у којој се бавимо катихезама Светог Оца нашег Кирила, Архиепископа Јерусалимског.

У овој емисији читамо Катихезу Шеснаесту, која је говорена у Јерусалиму гдје Свети Кирило тумачи и говори на ријечи: И у Једнога Светога Духа, Утјешитеља, Који је говорио у пророцима. У овој глави Свети Кирило користи и Прву посланицу Коринћанима Светог Апостола Павла и њену 12. главу.