Аудио

Бесједа јереја Предрага Шћепановића у цркви Светих Макавеја у Подгорици

Tagged:
4:00 минута (3.67 МБ)

Бесједа јереја Предрага Шћепановића директора Радио Светигоре изговорена на Светој Литургији коју је у недјељу 22. септембра служио у цркви Светих Макавеја у Подгорици.

 

Данас актуелно, 22. септембар 2013

49:08 минута (8.44 МБ)

Дјеца апокалипсе CXLVI

78:10 минута (11.2 МБ)

У овoј емисији говоримо о светом Герману Аљаском и оцу Серафиму Роузу. На почетку емисије слушамо информацију да је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим посетио српски православни манастир Светог Германа Аљаског у Платини, Калифорнија 20. јула 2013. године, гдје је служио Свету архијерејску Литургију и поставио јеромонаха Дамаскина (Кристенсена) за игумана овог манастира, затим ћемо се присјетити казивања блаженопочившег Архимандрита Луке који је прошле године боравио у овом манастиру, а чућемо и новопостављеног игумана Дамаскина који је 2006. године у Крагујевцу говорио о свом духовном оцу Серафиму.

Бесједа Јеромонаха Рафаила (Бољевића) уочи празника Рођења Пресвете Богородице у манастиру Подмаине

Tagged:
21:21 минута (3.67 МБ)

Бесједа Јеромонаха Рафаила (Бољевића) изговорена на Свечаном бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице у манастиру Подмаине у Будви.

 

Манастир Косијерево прославио је своју храмовну славу - празник Рођења Пресвете Богородице

25:40 минута (4.41 МБ)

Светом архијерејском Литургијом, која је служена на празник Рођења Пресвете Богородице, манастир Косијерево у Петровићима код Никшића прославио је своју храмовну славу.

Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење бројног свештенства и монаштва Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке. Током светог богослужења, у којем се сабрао велики број вјерног народа из свих крајева Црне Горе и сусједних мјеста Херцеговине, освештан је и преломљен славски колач. Домаћин овогодишњег славља било је братство Шекарић, у чије име сабрање је поздравио Рајко Шекарић. Он је дио славског колача предао Костадину Миловићу, који се, испред свог братства обавезао да буду домаћини славља идуће године у манастиру Косијереву.

Бесједа Архимандрита Кирила (Бојовића) на празник Рођења Мајке Божије у Цетињском манастиру

Tagged:
4:04 минута (718.38 КБ)

Бесједа сабрата Цетињског манастира Архимандрита Кирила (Бојовића) професора Цетињске Богословије главног и одговорног уреднка часописа "Светигора" са свете Литургије која је на празник Рођења Мајке Божије служена у Цетињском манастиру поводом славе ове Светиње.

Поучавање и узношење

Tagged:
33:51 минута (9.69 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

Дуалистичко раздвајање душе и тела је у двадесет првом веку човечанство довело на праг опасног развоја. Раст виртуелне стварности, хипертрофија информација и мозга као њиховог носиоца, тежња науке да све пропадљиво, па и беланчевине живог организма замени издржљивијим и трајнијим материјалима - све ово прети да доведе у питање саме основе људскости.

Православна Русија LXXXIX

28:11 минута (4.04 МБ)

У овој емисији говори се о српско - руским везама кроз актуелна дешавања као што су: најављени долазак Његове светости Патријарха московског и све Русије Кирила у Црну Гору, освећење цркве светог Александра Невског на Светом Стефану, долазак дарова за храм Христовог Васкрсења у Подгорици из Русије, и на крају кроз историју манастира Прасквица који је ових дана прославио један јубилеј.

Моћ имена

Tagged:
33:39 минута (4.82 МБ)

Смисао, историјат, естетика и символика иконе имају централно место за разумевање православне вере, али и националних култура земаља византијског културног круга. У периоду од 16. до 22. септембра емитоваћемо тонске записе ТВ серије "Икона" и упознати се боље са православном иконом.

У Светом писму Старога завета име се поима и тумачи као израз унутарњег стања бића и његовог одражавања на личност носиоца имена.У древној Грчкој име чини продужетак личности. Осим тога, древни Грци су веровали да се у имену налази нека магична сила и да име одређује судбину његовог носиоца.Бог добија имена у складу са Својим дејствима у односу на људе. Свети Оци откривају да је било када у Богу није било имена, и биће када у Њему неће бити никаквог имена. Ове речи указују на то да ниједно име Божије није савечно Богу, да сва имена имају почетак и крај... "

Данас актуелно, 21. септембар 2013

29:11 минута (4.18 МБ)
Syndicate content