Благодарећи порталу "Принцип" преносимо текст "О последњем цару" протојереја Андреја Ткачова који је овај портал пренио са сајта Православље.ру

- Дакле, опет експертизе, сумње у вјеродостојност остатака и полемике у новинама. Заиста, поред све љубави народа према моштима светих угодника, поред свег поштовања цара-мученика, Петропавловски храм у Петербургу није постао мјесто ходочашћа. Гањина јама – јесте. Јекатеринбуршки храм «на крви» с мјестом на којем се налазила соба у којој су стријељани – јесте. А петроградски остаци – нису.

- Прије нас су светост цара спознали и признали Срби. Први храм у част Николаја и породице у Охриду је саградио свети Николај Српски. Можда је то зато што Срби најбоље знају: може се и изгубити, али побиједити. Изгубити – и истовремено побиједити. Код њих је цар Лазар који је пао на Косовом пољу назван великомучеником, а светлост изгубљене Косовске битке је пола миленијума обасјавала народу пут ка слободи.

- Године 2018. навршиће се сто година од мученичке смрти последњег цара. Чујете, неће бити година свјетског шампионата у фудбалу, који ће бити одржан у Русији, већ ће прије свега бити година јубиларног сјећања на невино проливену крв. Као прво, дај Боже да доживимо ту годину.

У оквиру трибине УКЦГ „Свободијада", у понедјељак 16. новембра 2015, у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе", одржано је вече Књижевног друштва Његош.

У име Удружења књижевника Црне Горе, госте и сабрану публику поздравила је Милица Бакрач, уредник трибине, а потом је активности Књижевног друштва „Његош" представио Милутин Мићовић, предсједник.

Гости трибине били су пјесници Андрија Радуловић, Радомир Уљаревић и раније поменути Милутин Мићовић, као и Марија Јањушевић, студент.