У Никшићу је, у петак 29. јануара 2016, у сали Позоришта, одржана свечана духовна академија у славу утемељитеља Српске Цркве и државе, архиепископа и просвјетитеља Светог Саве.

Богатом културно-умјетничком програму који, традиционално, организују Епархија будимљанско-никшићка, Црквена општина Никшић и Голијски сабор културе претходило је поздравно слово Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, који је говорио о величини и значају, које дјело нашег равноапостолног просветитеља и учитеља Светог Саве има за цио српски род.

Свечану Светосавску бесједу одржао је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета „Светог Василија Острошког" у Фочи.

Ове недеље, у колажном издању емисије слушамо како је ове године обиљежена 74. годишњица „Новосадске рације“ , затим да је Владика пакрачко – славонски Г. Јован посјетио Епископију Тимочку и у Зајечару одржао предавање на тему „Јерусалим и Јасеновац“, а у трећем дијелу емисије преносимо информације, да сателитски снимци добијени од агенције Associated Press (Асошијетед Прес) потврђују да је најстарији хришћански манастир посвећен светом пророку Илији у Ираку  разорен и претворен у шут, те извјештај Аустријске канцеларије међународне надрелигиозно-хришћанске хуманитарне организације „Отворена врата“ о прогону и броју убијених хришћана у 2015. години (према постојећем извештају, око 7.100 хришћана је убијено, а 2.406 цркава је нападнуто. Годину дана раније, било је убијено 4.344 хришћана, а 1.062 цркве су нападнуте).

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296 год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I Васељенском Сабору. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео, да се Аријева јерес сузбије a Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа Александријског.