Емисија у којoj се бавимо поукама древних монаха и учитеља Цркве Христове.

Први серијал ове емисије биће посвећен древним Египатским Оцима Подвижницима.

У данашњој емисији На крају вијдела, говоримо о питању СЛОБОДЕ, СУШТИНЕ, ПУТА и ИСТИНЕ.

Саопштење за јавност

15. март 2016.

Надајући се да ће стопут поновљена лаж постати истина, поједини медији и данас опет подсјећају на лажно рукоположење тзв. митрополита псеудоцрквене маргиналне организације познате под називом "ЦПЦ".

Понављамо, по ко зна који пут, да та особа није нити митрополит ни свештеник нити уопште припадник Православне Цркве. Он је био свештеник Васељенске Патријаршије у Италији, али је због својих преступа и недјела, законито и канонски лишен чина (рашчињен) од стране Синода те Патријаршије на челу са Патријархом константинопољским Вартоломејем. Као такав није могао бити свештеник ни у једној помјесној Православној Цркви, па је нашао једну расколничку групацију у Бугарској (каквих има и на другим мјестима) и они су га, из ко зна којих разлога, "рукоположили" у "епископа", и то за територију над којом немају никакву јурисдикцију.

Његова Светост Патријарх Иринеј, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Преосвећени Владика Иринеј разговарали са омладином из удружења SOYA - "Хришћански пут је пут - узбрдо"

Разговор пун радости, уз обиље поука датих кроз очинске савете, анегдоте и сећања који су Патријарх Иринеј, Митрополит Амфилохије и домаћин сусрета Епископ Иринеј водили са омладином у Аустралији у оквиру Удружења "SOYA", у цркви Св. Саве у Гринзбороу, 7. марта на разне теме: делати по Старом или Новом Завету, како да Срби опстану у свету, уз обиље одговора на питања о духовном животу. Патријарх је истакао да је тешко бити Србин и у Србији и ван ње, али да је исто тако тешко бити човек, где год да се налазимо, те да је наше да се трудимо да будемо Божја деца, указујући на дело св. Владике Николаја и књигу Охридски пролог као значајну за узрастање. Митрополит је дао низ поука кроз сећања на св. аву Јустина, док је Епископ Иринеј указао да се кроз асимилацију губи све, али да се интеграције не треба плашити.