24. новембра, када Црква Христова, прославља Великомученика Мину, чувеног игумана манастира Студитског Теодора, Светога Краља, Стефана Дечанскога, као и Св. Урошицу кнеза Српског, сина краља Драгутина, у 23. седмици по Тројичиндану – служена је Света Служба Божија у Храму Победоносца Христовог Георгија, под Горицом у Подгорици.

Евхаристијским Сабрањем началствовао је протојереј – ставрофор Милета Кљајевић уз молитвено присуство протојереја-ставрофора Драгана Станишића, професора Богословије на Цетињу.

Редитељ и писац ђакон Ненад Илић  одржао је у Ваљевској гимназији предавање „Наша Црква и наш народ".

Свети Стефан Дечански беше син краља Милутина и отац цара Душана. Чедо побожне краљевске породице, Стефан од најранијег детињства би васпитан у хришћанској побожности. Но њему паде у део да у раним годинама својим преживи многе тешке невоље. У та времена у Србији биваху честе смутње и међусобице, а и ратови са непријатељима.

Непријатељи Православља Татари, покоривши православну Русију, устремише се на друге словенске православне земље. Нарочито велика опасност стаде грозити словенским државама Балканског Полуострва од стране Кримског хана Ногаја. Татарска војска, шиљана од Ногаја, опустоши Бугарску, па стаде упадати и у Србију. Бугарска на неко време паде под власт Татара; а такав удес претио је и Србији. Али српски краљ Милутин предузе одлучне мере. Пошто није био у стању да се војном силом одупре моћном татарском хану, он ступи с њим у преговоре, и спречи најезду Татара, али би принуђен да хану да као таоца свог десетогодишњег сина Стефана, и са њим неколико знатних српских велможа.