Перси Чибанда последњих пет година живи у Србији. Мајка му је Српкиња а отац Замбијац и обоје живе у Лусаки. Перси одлично говори српски језик, ускоро планира да се крсти у Православној цркви и вјенча овде у Србији. Говори о поштовању према родитељима, о животу у Замбији, о вјери, о љубави.

"Ја не чујем али знам да пишем. Не чујем ни птице како ми пјевају. Не чујем ни пољубац. Тачно је, ми не чујемо пољубац, али знамо да пољубимо кога волимо. Ми смо глуви ученици али знамо да пишемо и да рачунамо и да читамо и да мислимо јер имамо мозак", написала је глувонијема дјевојчица Делфина Феризовић. Њена писма су сакупили и објавили у књизи "Пишем ти писмо по истину" Стеван и Виолета Несторов дипл. дефектолози. Ова књига говори о животу сиромашне ромске дјевојчице која је услед болести остала без слуга и говора. Делфина живи са родитељима у ромском насељу испод београдског моста Газела. Иако је живот није мазио Делфина зна да буде срећна, зна да воли, да буде пријатељ и како је написала: " Мој живот је права срећа и не знам ко ми је дао толико мудрости!" Виолета Несторов говори о књизи, о томе како је могуће помоће Делфини.

"На Лондонским улицама доживјела сам недавно прави пакао гледајући поворке пијаних и дрогираних младих људи", говори наша гошћа Др Радмила Максимовић, која се већ неколико година бави научним радом у Британској престоници. Радмила прича о младима који су огрезли у криминал, о томе како су градски оци по улицама поставили канте за смеће на којима пише: "Баци нож - спаси живот", прича о "црним мисама" у Лондону. "Да није цркве и православне вјере у Лондону не бих остала ни минут", каже ова млада научница.

Фабрика звона Николаја Шувалова из Русије позната је и у Црној Гори и Србији. Њихова звона су стигла и до наших храмова. Наша гошћа Наталија Шатиљина говори о томе како се звона лију у Русији, о пријатељству са руским народом.