Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије служио је и бесједио у сриједу 5. новембра, на дан посвећен успомени на Светога Aпостола Јакова, брата Господњег, у Богословији "Светога Саве" у Београду. Служена је Јаковљева литургија, коју је саставио Апостол Јаков, први епископ Јерусалима и која је често служена у древној цркви.

"Еј, човече, знаш ли да си кандидат за Бога", узвикује о. Јустин Поповић Ћелијски, подсјећа наша гошћа Невенка Пјевач вероучитељ говорећи о најновијој књизи посвећеној ави Јустину. "Богочовјечанска просвета по ави Јустину Поповићу", њена је трећа књига проистекла из изучавања и промишљања о обимном делу арх. Јустина. Њен сусрет са дјелом о. Јустина десио се када је отишла у ваљевске планине истражујући за докторску дисертацију на Географском факултету. Њен живот се од тада потпуно промјенио а колико је завољела аву Јустина казује и њена пјесма која је одштампана на крају књиге. У њој, поред осталог, каже: "Радуј се Јустине пред престолом Христа, јер је твоја душа од подвига чиста. Из малених Ћелија сад те сав свијет чује, Златоусти пророче, ћелијски славује."

"Намјена Музеја Српске православне цркве у Београду је да прикаже цјелокупни развој СПЦ у свим њеним дјеловима, на разним мјестима, у разним временима и правцима, без истицања било које епархије, личности или епохе", написано је у књижици, водичу кроз Музеј. Међу бројним експонатима, издваја се свакако плаштаница краља Милутина, с краја XIII или почетка XIV вијека. Везена је, по узору на византијски вез, на црвеној свили златним и сребрним нитима. Испод монументалне представе тијела умрлога Христа налази се ктиторски запис: Помјани Боже душаја раба својего Милутина Уреши. Наш гост је Мирослав Илић управник Музеја СПЦ који се налази у згради Архиепископије Београдско Карловачке, у народу познатије као Патријаршија.

Редакција листа "Збиља" већ неколико година организује акције помоћи за Србе на Косову и Метохији. Књижевник и главни и одговорни уредник листа Момир Лазић каже да је управо кренуо конвој за КиМ, истичући да је почео да организује ове акције јер није могао ни као човјек, ни као писац да се помири са страдањем свог народа. Ове акције помажу мали, заправо велики људи који не желе да се помињу, говори Момир. Прича и о одласку писаца, глумаца на КиМ, о посети косовске дјеце Србији.