Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије служио је у петак 30. октобра Свету Архијерејску Литургију у Патријаршијској капели Светога Симеона Мироточивог. Саслуживало је више свештеника. По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, Архиепископ Амфилохије унаприједио је у чин протојереја - ставрофора оца Илију Летића, духовника београдске болнице „Свети Сава“. Архиепископ Амфилохије и отац Илија су школски другови из богословије у манастиру Раковици. У чин чтеца Архиепископ Амфилохије унаприједио је Милорада Сивачког из цркве Ружице.

После најновијег његовог дјела „Црвена куга, књига друга“, која се недавно појавила из штампе у издању Манастира Милешеве из Пријепоља, Антонија Ђурића књижевни критичари почели су да називају српским Солжењицином. У младости је Ђурић на својој кожи осјетио сав ужас комунистичких казамата. О комунистичким злочинима над српским народом свиједочи и ова књига. О новој Ђурићевој књизи разговарало се у понедељак вече 12. октобра у сали Парохијског дома Светосавског храма у Београду. О Ђурићевој књизи говорили су: Драган Влаховић, Радован Калабић, Рајко Ђурђевић, Милун Јефтић, Бранимир Нешић и аутор. Одломке из књиге читао је глумац Небојша Глоговац.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслужење више свештеника, служио је у уторак 27. октобра Свету Архијерејску Литургију, бесједио и сјекао славски колач у цркви Свете Петке у београдском насељу Чукаричка падина. Овај храм славио је своју крсну славу Свету Петку. Архиепископ Амфилохије у чин презвитера унаприједио је ђакона Јована Лучића, служитеља овога светога храма. Отац и брат презвитера Јована такође су свештеници.

„Пут ка Богу води кроз љубав према људима“, говорила је мати Марија Скобцова, „На Страшном суду неће ме питати колико сам поклона и метанија направила. Питаће да ли сам нахранила гладне, обукла наге, посјетила болесне и оне у тамницама. То је све што ће ме питати. За сваког сиромашног, гладног и утамниченог Спаситељ каже Ја: Ја сам био жедан и гладан, ја сам био болестан и у тамници.“ У трећем наставку приче о „светитељки отворених врата“, како је названа због своје безусловне љубави и бриге за сваког ко би покуцаона њена врата, чућемо о њеном подвигу и раду за вријеме Другог свјетског рата, као и о њеном сину Јурију и најближем сараднику, оцу Димитрију Клепињину.