На међународном научном скупу „Архитектура и иконографија“, одржаном у суботу 30. октобра у Галерији фресака у Београду, четвртом по реду који је организовала Висока школа СПЦ - Академија за умјетност и консервацију, било је подијнето више значајних саопштења. Посебно су била занимљива излагања гостију који су дошли из Канаде, Енглеске, Русије и Италије. Медијатор је био протојереј ставрофор др Радомир Поповић, декан Високе школе СПЦ за умјетност и консервацију. Распон којим су се бавили домаћи и страни истраживачи био је изузетно широк, од Лепенског вира, раног хришћанства, до савремених техника и приступа архитектури и иконографији.

Његова Светост Патријарх Срспки Господин Иринеј, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско - приморског Г. Амфилохија и Преосвећене Господе Епископа Врањског Пахомија, Будимљанско - никшићког Јоаникија, Захумско - херцеговачког и Приморског Григорија, Диоклијског Игумана Острошког Јована, свештенства Српске Православне Цркве, у присуству великог броја вјерног народа, служио је Свету Архијерејску Литургију у Цетињском манастиру. Након Светог причешћа, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије обратио се Свјатејшем Патријарху и окупљенима, а потом се сабранима обратио и Свјатејши Патријарх Иринеј.

Храм Светога Апостола Луке у београдском насељу Кошутњак прославио је у недељу 31. октобра крсну славу. Свету Архијерејску Литургију, по благослову Његове Светости Патријарха српскога Г. Иринеја, служио је Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита), који је и причешћивао вјернике, ломио славски колач и бесједио. Домаћин славе био је протојереј др Лука Новаковић, старјешина овога храма, који се на крају захвалио епископу Атанасију. У бесједи се Епископ Атанасије осврнуо на земаљски живот Апостола Луке који је имао ту срећу да буде Христов савременик, да буде изабран међу Христове апостоле и да сликом и ријечју остави свејдочење о Христу.

Игуман Свете царске лавре Хиландара отац Методије, говорио је, гостујући на таласима нашег Радија, о улози ове Светиње на живот Српске цркве и просвећење српског народа, обнови Хиландара након пожара, уз дивне духовне поуке онима који се спремају на пут ангелског живљења као и савременим хришћанима у свијету а говорио је и о значају Светог Петра Цетињског за наш православни род српски.