Бесједа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногороско - приморског Г. Амфилохија са Литије са моштима Превлачких мученика, која је у четвртак 10. маја прошла улицама Тивта.

У четвртак 10. маја у препуној сали Дома културе у Тивту одржано је вече православних хорова Боке " У свјетлости Христовог Васкрсења- Бокељи Светом Сави и Светим превлачким мученицима". У програму су учествовали дјечји хорови: "Рождество" из Бијеле, хор Светог Архангела Михаила из Херцег Новог, хор Превлачки мученици из Тивта, као и хорови Српско пјевачко друштво из Котора, хор Светог Саве из Херцег Новог, хор Светог Василија Острошког из Кумбора, "Рождество" из Бијеле, хор Светог Евстатија Превлачког из Будве, и хор Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња. Празничну бесједу изговорио је Протојереј-ставрофор Гојко Перовић Ректор Цетињске Богословије. Емисију припремио ђакон Никола Пејовић главни и одговори уредник нашег Радија.

Дана 08. маја 2012. године, у седишту брегалничке Епархије, у граду Штипу, прослављена је успомена на Светог апостола и јеванђелисту Марка, који је заштитник Његовог Преосвештенства Епископа брегалничког и мјестобљуститеља Епархије битољске Господина Марка. Тим поводом, у параклису „Светог Николаја мирликијског", служена је Света Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, а саслуживали су браћа архијереји: Епископ полошко-кумановски и мјестобљуститељ дебарско-кичевски Г. Јоаким, Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички Г. Давид и Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Г. Марко, као и свештенство и монаштво Православне охридске архиепископије.

Катихезе Светог Кирила Јерусалимског откривају нам дух древне Цркве и њену методологију преношења вјере на просвјетљиване-Оглашавање и на новопросвијетљене-Крштене. Свједоче шта се преноси и предаје и како се преноси. Будући да је наше вријеме по много чему слично првим вјековима вјековима Хришћанства-положај Цркве и однос других према њој-то једно дубље проучавање метода древне Цркве од огромног је значаја за нас. Враћање извору увијек је неопходно за саму срж Цркве и Њеног органског односа према свим манифестацијама црквеног живота. Ове Катихезе су необично важне, јер су оне у ствари нека врста методских јединица. Оне су и предавање и проповјед у исто вријеме. И догматика, и етика, и акетика, и психологија. И литургика. Шта то значи? Приступ њихов је цјеловит, оне не дијеле човјека, не дијеле ни Бога; не одјељују етос ни од Бога ни од човјека.