У манастиру Хиландару обнова великог конака тече према плану, а свеукупно радови у манастиру су на задоваљавајућем нивоу, каже за Радио Светигору директор Задужбине манастира Хиландара у Београду Миливоје Ранђић. Он истиче да Хиландар доживљава својеврсну ренесансу, јер се од пожара који је тешко оштетио манастир пре четири и по године, братство светиње знатно увећало, а свакодневно расте и број ходочасника.

Српски манастир Хиландар на Светој гори представља велику архитектонску и археолошку загонетку са којом се суочавају градитељи који обнављају ову српску светињу, настрадалу у пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године. Иако се приликом обнове не обављају археолошка истраживања, припремом зидова за обнову, копањем дренажа и канала за постављање инсталација дошло се до значајних археолошких открића. На основу реконструкције зидова дошло се до сазнања о томе у колико је фаза грађен Хиландар, а веће откриће представља и један пирг за који се није знало.

Дана 1. јуна 1198. године византијски цар Алексије III дозволио је српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да почну градњу првог српског манастира на Светој Гори, који је убрзо заблистао – и као здање и духовно. Данас, 811 година касније, Хиланадар је у обнови после разорног пожара. Иако новца пристиже мање него што је било планирано, радови добро напредују, потврђује за Радио Светигору замјеник главног архитекте обнове Хиландара Стевица Трипковић.