Добротворна, шеста по реду изложба „Звона Метохије“ биће отворена у Умјетничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду 11. новембра у 19 часова. На традиционалној аукцијској изложби УЛУС-а, биће представљене слике, скулптуре, графике, и цртежи наших еминентних умјетника. Аукцију ће 18. новембра водити историчар умјетности Никола Кусовац. Новац који буде прикупљен ове године биће употребљен за побољшање услова одржавања цркава у великом селу у Метохији код Призрена, познатој Великој Хочи. У Великој Хочи није било рушења и паљења бројних цркава јер је ово село, можда јединствено на цијелом подручју Метохије, насељено само српским становништвом. Најстарије сачуване црквене грађевине у Великој Хочи потичу из 14. вијека.

Црногорска народна ношња потиче од немањићке властелинске ношње и као таква представља духовни одјек српског народа кроз историју. Она је памтивјек српског народа у којем је уграђен косовски мит и легенда кроз који су стасавали знаменити црногорски јунаци, каже у разговору за наш радио народни стваралац Драгутин – Драга Перовић. Ова тема била је инспиритивна за његов рад на књизи о црногорској народној ношњи, при чему је посебну пажњу аутор посветио црногорској капи, која се због изразите српске симболике назива и „иконом косовском“. Прилог: Сенка Чоловић.

"Еј, човече, знаш ли да си кандидат за Бога", узвикује о. Јустин Поповић Ћелијски, подсјећа наша гошћа Невенка Пјевач вероучитељ говорећи о најновијој књизи посвећеној ави Јустину. "Богочовјечанска просвета по ави Јустину Поповићу", њена је трећа књига проистекла из изучавања и промишљања о обимном делу арх. Јустина. Њен сусрет са дјелом о. Јустина десио се када је отишла у ваљевске планине истражујући за докторску дисертацију на Географском факултету. Њен живот се од тада потпуно промјенио а колико је завољела аву Јустина казује и њена пјесма која је одштампана на крају књиге. У њој, поред осталог, каже: "Радуј се Јустине пред престолом Христа, јер је твоја душа од подвига чиста. Из малених Ћелија сад те сав свијет чује, Златоусти пророче, ћелијски славује."

Редакција листа "Збиља" већ неколико година организује акције помоћи за Србе на Косову и Метохији. Књижевник и главни и одговорни уредник листа Момир Лазић каже да је управо кренуо конвој за КиМ, истичући да је почео да организује ове акције јер није могао ни као човјек, ни као писац да се помири са страдањем свог народа. Ове акције помажу мали, заправо велики људи који не желе да се помињу, говори Момир. Прича и о одласку писаца, глумаца на КиМ, о посети косовске дјеце Србији.