У крипти Храма Светог Саве у Паризу у току је изложба радова троје српских умjетника. Не само Срби који живе у главном граду Француске, него и бројни странци посматрајући њихова дjела упознају и православну духовност. Познати сликар, фреско и иконописац Зоран Гребенаровић за Радио Светигору говори о значају и будућим одредиштима велике изложбе, али и о свом раду у Подгорици.

О Савиндану 2009. године навршава се 10 година од покретања „националног гласила студената србистике непостојеће катедре за србистику Филолошког факултета Универзитета у Београду“, како је тада гласио поднаслов часописа под именом „Двери”. Касније је ово студентско гласило прерасло у академски часопис за националну културу и друштвена питања „Двери српске”. За 10 година рада изашло је укупно 40 бројева, а из круга покретача и сарадника овог часописа израсло је удружење грађана под називом Српски сабор Двери, које у овом тренутку представља једну од најактивних нестраначких националних организација у Срба. Српски сабор Двери је препознатљив по издавачкој делатности, великом броју трибина (Машинац), промоција, интернет презентацији, Саборима српске омладине, покретању телевизијске продукције која се емитује на 20 локалних и регионалних телевизија у Србији, као и дигиталном издаваштву, те пројектима Покрет за Живот, као промоције светиње људског живота и борбе против бијеле куге и Српске мреже, као обједињавајуће коалиције српских православних удружења из Отаџбине и Расијања. Са Бошком Обрадовићем, једним од покретача, данас главним уредником часописа „Двери српске” разговарала Весна Кривчевић.

Протојереј ставрофор Миодраг Миловановић, прота Миле је међу нашим најстаријим свештеницима. Прота Миле је парох београдски и директор Српске патријаршије у пензији, духовник свештенства Архиепископије, иконописац. Има велики број духовне дјеце и неколико пута годишње све их окупља, упознаје међусобно, говори о актуелним питањима свакодневног живота. Чујмо како је протекао последњи сусрет проте Милета са његовом духовном дјецом.

Када завршим час вјеронауке у црначким, сиромашним предграђима и када ме дјеца хватају за руке и мантију и кажу, води нас у твоју цркву, знам да је Ријеч Божија стигла до њиховог срца, прича јеромонах Пантелејмон Јовановић, старјешина храма светог апостола Томе у Јоханесбургу. У Африку је стигао из манастира Црна Река 2002. године, затекао приличну лошу ситуацију. "Успјели смо да ријешимо проблеме који су присутни у Аустралији, Америци па мислим да моје искуство може да буде драгоцјено", говори нам отац Пантелејмон.