Прије тачно шездесет и осам година људска злоба је узела данак у лику једног од најбољих људи тога времена, пјесника и народног учитеља, свештеномученика Митрофана Матића. Док га једни поштују као великана српског народа, други га омаловажавају, а највећи дио Срба није уопште ни чуо за њега.

"...Мучеништво за Христа један је од главних и неоповргљивих доказа истинитости вере Христове. Мучеништво – то је и следовање Христу у Његовим искупитељским страдањима. Мучеништво није било само спољашње подражавање подвигу Христа, но, по мисли светитеља Игњатија Кавкаског (+1867), мученици су страдали као „удови Христови“. Господ не одваја Себе од гоњених за име Његово, и мученици осећају јединство са Христом, који прима њихове муке на Себе, и јединство међу собом. Њихово мучеништво увек је носило жртвени карактер. Мученици су свецело принели себе у жртву Богу. Такви су били св. мученик Албан и сви остали мученици Енглеске Цркве, који су у пуноћи оваплотили аспекте мученичког подвига, подражавајући Христу у Његовим страдањима, жртвујући се животом, влашћу, имањем и абсолутно свим, ради Њега. У првим вековима управо је мучеништво највише доприносило распострањењу Цркве...".  Текст г. Димитрија Лапа О Британским мученицима који је превео са руског Јеромонах Петар (Драгојловић) настојатељ манастира Врањина на Скадарском језеру.

Светом Архијерејском Литургијом коју је јутрос, на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, у манастиру Михољска Превлака код Тивта служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - примосрки Г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и у присуству великог броја сабраног вјерног народа, почео је традиционални сабор православне омладине.

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је у суботу, на празник Светог Атанасија Атонског и Светог Сергеја Радушког, Свету Архијерејску Литургију у цркви Лазарици у Крушевцу, уз саслужење свештенства Епархије нишке и ђакона Архиепископије београдско-карловачке, као и у присуству многобројних верника. Потом се митрополит Амфилохије упутио у манастир Ђунис, где га је сачекало топло и срдачно сестринство манастира.